clear sky
16°C
23.05.2024.
Beograd
eur
117.1121
usd
108.1667
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan
Podešavanja Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan

Najstarija srpska pesma služila za zabavu na italijanskom dvoru, a iza sebe krije gorki vapaj za spas

31.03.2024. 13:38
Piše:
Srbija Danas
smederevo
smederevo / Izvor: Shutterstock

Smederevo je riznica razvitka uvoda u srpsku književnost i poeziju.

Najstarija srpska pesma, nastala je upravo zahvaljujući narodu, koji u vreme njenog nastanka nije bio obrazovan. 

Prva srpska pesma je tzv. bugarštica Orao se vijaše, o despotu Đurđu Brankoviću i Sibinjanin - Janku, iz XV veka. Od svih epskih pesama koje su usmeno nastale, ona je među Srbima i Hrvatima najranije zapisana, dok su ostale srpske epske pesme zapisane tek šest decenija kasnije, piše Opanak.

Pesma opisuje istorisjki događaj, odnosno tamnovanje ugarskog vladara Sibinjanin - Janka (Janka Hunjadija, kapetana Beograda sredinom 15. veka i oca Matije Korvina) u Smederevu.

Nakon njegovog stradanja na Kosovu 1448. godine, Hunjadijeva vojska bila je malobrnojna i nije bila opremljena na zavidnom nivou. Takvoj vojsci, Despot Đurađ nije želeo da se pridruži, budući da je naslućivao krajnji ishod.

Despot
Despot / Izvor: Youtube Printscreen

Radnja pesme govori o vojvodi Janku, koji iz tamnice doziva orla koji se vije nad Smederevom i zaklinje ga da pođe smederevskoj gospodi. Neka se za njega mole slavnome despotu Đurđu, da ga pusti iz tamnice, pa ako mu u tome Bog pomogne i slavni despot oslobodi, obećava da će orla nahraniti crvenom turskom krvlju i belim viteškim telom.

Pesma je nastala u Smederevu, a zapisao ju je italijanski pesnik Rođeri de Pačienca. Prema njegovim zapisima, pesma je izvedena od "nekakvih Slovena", na dvoru jednog barona, a u cilju zabave napuljskoj kraljici Izabeli del Balco.

Smederevska tvrđava
Smederevska tvrđava / Izvor: Profimedia

Dakle, Sloveni su zabavljajući kraljicu izveli svoj ples, pili i gromkim glasom pevali pesmu. On je čak pomenuo i imena onih koji su bili učesnici zabave, odnosno plesa: Ratko, Milica, Vučeta, Stana, Vukašin, Raško, Ruža, Vuk...

Sloveni koji su se tada našli u gradiću Đoja del Kole, bili su deo kolonije koja je u njemu postojala