Лични предмети и АРХИВСКА ГРАЂА истакнутог ДИПЛОМАТЕ Станета Павлича ПОКЛОЊЕНА Удружењу за културу
Нарочито се истиче пропусница за неограничени улаз југословенског амбасадора у председничке палате, Титова фотографија коју је потписао на прослави Нове године у Џакарти са Сукарном 1958, када су двојица председника договарали успостављање Покрета несврстаних земаља.
Изузетно вредна архивска грађа као и лични предмети истакнутог дипломате СФРЈ амбасадора Станета Павлича (1914 – 1996) управо је поклоњен Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат. Овим поводом организовано је свечано отварање легата и посебна изложба на чијем отварању је говор одржао амбасадор Индонезије у Србији.
Ћерке Станета Павлича сестре Бреда и Тања Павлич поклониле су Музеју књиге и путовања и Дому легата Удружења Адлигат целокупну архиву њиховог оца која укључује више стотина изванредно ретких, значајних и углавном непознатих фотографија и нешто личних предмета донетих из Индонезије.
Нарочито се истиче пропусница за неограничени улаз југословенског амбасадора у председничке палате, Титова фотографија коју је потписао на прослави Нове године у Џакарти са Сукарном 1958, када су двојица председника договарали успостављање Покрета несврстаних земаља. Посебан фото-албум са више од две стотине фотографија снимљених током Титове посете Индонезији, направљен посебно за амбасадора, такође представља велику вредност.
Умро познати глумац из филма о "Харију Потеру": Тужна вест саопштена данас
ПОТРЕСНА СЛИКА: Син српске славне глумице тврди: "Немама хлеб да једем, на кеју скупљам новац у шешир"
- Председник Сукарно је толико уважавао и волео амбасадора Павлича, да је чак посећивао његову екселенцију у резиденцији, а током путовања по удаљеним местима индонежанског архипелага често је позивао Павлича да га прати и да заједно одушевљеним масама држе говоре. Пред хиљадама окупљених људи на великој говорници стоје Сукарно и Станич под верандом од палми… На једној слици Тито и Јованка једу банане са Сукарном. То су култне фотографије наше историје које требају да постану неизоставни део нашег колективног сећања. Дирљиве су и фотографије са приредби у којима је за југословенског амбасадора и друге госте играла лично Мегавати, Сукарнова ћерка која ће касније постати прва женска председница највеће муслиманске земље на свету, имају велики историјски значај - каже Виктор Лазић, почасни председник Удружења Адлигат.
- Када је била на функцији председнице Индонезија, моја сестра и ја смо Мегавати урадиле копије фотографије из нашег заједничког детињства, пошто смо се ми виђале и дружиле као деца… Среле смо се у Љубљани, а када се подсетила тих година, она се расплакала - сведочи донаторка Тања Павлич.
- Драго ми је да ће непознате фотографије Тита и разних других делегација у посети Индонезији, и њихових узвратних посета, а нарочито фотографије Станета Павлича са Сукарном у посетама различитим народима земље која има чак 1300 народа и народности, на нов и неуобичајен начин сведочити о великом пријатељству не само двојице значајних људи, већ две државе. То пријатељство Србија баштини и наставља и данас, између осталог и Збирком Индонезије у Адлигатовом Музеју књиге и путовања, најзначајнијом и најбољом таквом збирком књига и артифаката у југоисточној Европи, што јесте био један од разлога зашто сам се ангажовала да збирка која је била у Словенији, ипак заврши у Београду - рекла је новинарка и глумица Стеванка Чешљаров, чланица оснивач Адлигата на чију иницијативу је успостављен Легат амбасадора Станета Павлича.
На свечаном отварању легата говорио је Њ.Е. амбасадор Индонезије Мухамед Чандра, дипломата и начелник Адлигатовог Одељења за међународну сарадњу Анета Ђермановић и донаторка легата и ћерка Станета Павлича Бреда Павлич. Аутори изложбе су Христина Николић Мурти и Виктор Лазић. Архивску и књижну грађу из легата амбасадора Станета Павлича дигитализовала је Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ на иницијативу саветника директора ове институције др Адама Софронијевића.
Стане Павлич је био доктор права, учесник НОБ-а, први представник Југославије у Западној Немачкој (Бону) где је водио преговоре са Савезницима за помоћ Југославији и координисао примање помоћи Уједињених нација (познати УНВРА програм), на позив тадашњег министра иностраних послова Коче Поповића постаје професионални дипломата. Води успешне трговачке преговоре са владама Италија, Грчке, Турске, Египта, Етиопије и Судана, да би 1957. године био именован за првог амбасадора Југославије у Индонезији.
Он је успоставио дипломатске односе, купио зграду југословенске амбасаде у којој се и данас, у елитном делу Џакарте, налази амбасада Републике Србије. Али учинио је и много више од тога: постао је лични пријатељ првог председника Индонезије Сукарна, који се данас слави као отац нације. Учествовао је директно и свакодневно у стварању Покрета несврстаних земаља, а био је међу првима који је на овим просторима радио на приближавању Југославије новонасталој Европској економској заједници још шездесетих година прошлог века. Каријеру је завршио као судија Уставног суда СФРЈ и Словеније, и као професор права у Љубљани. Примио је низ југословенских одликовања, као и највиша одликовања Републике Индонезије, Краљевине Белгије, Велике кнежевине Луксембурга и Републике Италије.