Била је никад прежаљена љубав једног од наших највећих песника, а мало ко зна за њену трагичну судбину: На овом месту почива Ленка Дунђерски
Гроб Ленке Дунђерски налази се на посебном месту, на којем почивају и остали чланови породице Дунђерски коју су пратиле трагедије.
Љубавна прича која носи велику трагедију са собом јесте она између чувеног Лазе Костића и Ленке Дунђерски. Унутрашње битке, страх и чежња заљубљеног пара преплитали су се формирајући ванвремеснку љубав.
Плод ове велике и драматичне романсе са кобним крајем је и најлепша српска љубавна песма "Санта Мариа della Салуте", којом је тада већ остарели сомборски поета заправо подигао Ленки непролазни и величанствен споменик.
Јелена Ленка Дунђерски била је ћерка Лазара Дунђерског, понос своје богате и угледне породице, а красила ју је изузетна лепота и памет, пише Историсјки забавник.Лаза и Ленка срели су се у Челареву, 1891. године, док су све више почели да проводе време заједно, након чега су се зближили. Када су се упознали, Ленка је имала 21, а Лаза 50 година.
Управо разлика у годинама предсудила је да се Лаза повуче, будући да је сматрао да је недоличан и престар за Ленку. Како би истрајао у својој одлуци, Лаза је отишао у манастир Крушедол, где је боравио извесно време.
Након тога, добио је предлог од Ленкиног оца да се ожени Јулијаном Јулчом Паланачки из Сомбора, што је и учинио.
Само два месеца након Лазине женидбе, Ленка је изненада умрла 8. новембра 1895. године у Бечу, на свој 25. рођендан, званично од "тифусне грознице", мада постоје индиције и да се отровала.
Онај пролазнији, земаљски, вечни дом Ленке налази се на гробљу у данашњем Србобрану. Ту је Ленкин отац, Лазар, подигао Капелу Светог Георгија, у спомен на свог оца Гедеона, али је стицајем несрећних околности, ту још за свог живота сахранио и своју мезимицу и најмлађу ћерку Ленку.
Љубавна прича која носи велику трагедију са собом јесте она између чувеног Лазе Костића и Ленке Дунђерски. Унутрашње битке, страх и чежња заљубљеног пара преплитали су се формирајући ванвремеснку љубав.
Плод ове велике и драматичне романсе са кобним крајем је и најлепша српска љубавна песма "Санта Мариа della Салуте", којом је тада већ остарели сомборски поета заправо подигао Ленки непролазни и величанствен споменик.
Јелена Ленка Дунђерски била је ћерка Лазара Дунђерског, понос своје богате и угледне породице, а красила ју је изузетна лепота и памет, пише Историсјки забавник.
Лаза и Ленка срели су се у Челареву, 1891. године, док су све више почели да проводе време заједно, након чега су се зближили. Када су се упознали, Ленка је имала 21, а Лаза 50 година.
Управо разлика у годинама предсудила је да се Лаза повуче, будући да је сматрао да је недоличан и престар за Ленку. Како би истрајао у својој одлуци, Лаза је отишао у манастир Крушедол, где је боравио извесно време.
Након тога, добио је предлог од Ленкиног оца да се ожени Јулијаном Јулчом Паланачки из Сомбора, што је и учинио.
Само два месеца након Лазине женидбе, Ленка је изненада умрла 8. новембра 1895. године у Бечу, на свој 25. рођендан, званично од "тифусне грознице", мада постоје индиције и да се отровала.
Онај пролазнији, земаљски, вечни дом Ленке налази се на гробљу у данашњем Србобрану. Ту је Ленкин отац, Лазар, подигао Капелу Светог Георгија, у спомен на свог оца Гедеона, али је стицајем несрећних околности, ту још за свог живота сахранио и своју мезимицу и најмлађу ћерку Ленку.
Капела Светог Георгија подигнута је 1884. има један торањ, дуга је петнаест, а широка осам метара. Иконостас цркве је 1885. године урадио познати српски сликар Стеван Тодоровић.
Изнад улаза се налази фреска Светог Георгија и спомен плоча са следећим текстом: "1807-1881. Задахнут вером праотаца мојих поткрепљен светим архијерејским благословом Васалиана Петровића владике бачког, подигох овај свети храм ради вечне православне божије над гробом никад незаборављеног оца мога Гедеона Дунђерског, некадашњег скромног земљоделца и витеза Франц Јосифовог ордена, као и знамење моје синовљеве љубави и вечне благонаклоности. У Сентомашу 8. септембра 1884. године, Лазар Дунђерски, син са супругом својом Софијом, рођеном Ђорђевић."
У крипти ове цркве су сахрањени Гедеон и његови потомци, прво његова прерано умрла Ленка, па син Лазар, снаја Софија, унуци Гедеон и Ђорђе… укупно 13 чланова велике и моћне војвођанске породице Дунђерски.