Непотпуни документи стопирају упис Србије у Листу светске баштине Унеска

На Листу светске баштине Унеска уписано је 19 нових локалитета током једанаестодневног заседања у пољском граду Кракову. Међу њима, нажалост, нема ниједног споменика културе са територије Србије, иако су већ седам година кандидати за упис Царичин град, манастир Манасија, тврђава Бач са околином, Рајачке пимнице и Смедеревска тврђава.

Како сазнајемо, главни разлог зашто се ни после толико времена ови предлози нису "померили" са прелиминарне листе јесте то што ни за један од поменутих локалитета није урађен такозвани номинациони досије.

ПОКУШАЈ ДА СЕ СРПСКА БАШТИНА ПРОГЛАСИ АЛБАНСКОМ: Србија мора да се бори да то спречи

- Прошле године на Унескову листу уврштени су стећци, као заједничка номинација Србије, Хрватске, БиХ и Црне Горе, а планирамо да предложимо Бач са окружењем следеће године - каже Владимир Џамић, национални координатор за сарадњу са Унеском по питању културне баштине и конзерватор-истраживач у Републичком заводу за заштиту споменика културе. - У том случају би се његов упис разматрао 2019. године.

Према Унесковим правилима, номинациони досије се предаје до краја јануара, а о предлогу се одлучује тек после годину дана.

- Унескови споменици морају да имају универзалне вредности, а њихово очување је приоритет. Номинациони досије се састоји од досијеа самог споменика, менаџмент-плана управљања и плана управљања у ванредној ситуацији - објашњава Џамић. - Велики проблем је то што планирање управљања код нас није законски регулисано, па се менаџмент-план прави само изузетно за потребе аплицирања код Унеска.

У Министарству културе очекују да ће до почетка следеће године бити завршени номинациони досијеи за Бач, али и за Манасију.

- Размотрићемо који од наведених споменика ће бити приоритет за даље предлагање - кажу у Министарству. - Посебно истичемо да смо у сарадњи са Републичким заводом покренули иницијативу за процес израде номинационог досијеа Бач са окружењем, али у овом тренутку постоји дилема да ли га номиновати као мешовито - културно-природно - добро или као културни предео. Коначну одлуку о томе донеће стручњаци надлежних институција.

Пре седам година, када су наши локалитети доспели на прелиминарну листу, многи су веровали да су Рајачке пимнице најозбиљнији кандидат. Џамић, међутим, каже да је проблем, што је овај локалитет, углавним, у приватном поседу.

- Како би оживеле пимнице, неопходно је најпре да оживе неготински виногради - објашњава он. - Било би добро да се нађе најбоље решење у договору са власницима, локалном самоуправом и Министарством пољопривреде.

Џамић нема дилему:

- Што се тиче Царичиног града, ово налазиште могло би одмах да буде уписано на листу светске баштине. Утолико пре, што је овде сачувано чак више материјалних остатака из доба цара Јустинијана, него у самом Константинопољу (Истанбулу). Али, ово налазиште мора још да се истражи, и да се учини значајан напор на његовој конзервацији и презентацији.

Наш саговорник, међутим, није сигуран да ли ће и Смедеревска тврђава бити појединачно кандидована, јер неки стручњаци сматрају да је тешко доказати њену универзалну вредност, већ само као локални.

Србија је, да подсетимо, једна од девет земаља које заједно номинују Дунавски лимес (граница) из Римског доба.