Откривено како се заправо зове наш нобеловац - Шокираћете се када чујете Андрићево право име

Иво Андрић био је велики југословенски писац 20. века и добитник Нобелове награде за књижевност 1961. године, када је целокупан новчани износ од милион долара поклонио за развој библиотекарства. Оставио нам је велика дела, цитате и важне животне лекције. 

Писац је добио прву хрватску монографију названу "Господар приче" из пера академика Крешимира Немеца, пише Вечерњи.хр.

Отац му је умро када је имао само пет година (а пре тога је напустио Андрићеву мајку Катарину и сина), деда по мајци Антун Пејић обесио се у сарајевској болници 1894. године.

Рођење Иве Андрића уписао је у књизи рођених Цркве Светога Ивана Крститеља у Травнику, жупник Јурај Пушек под редним бројем 70. Ту је записано да је Иван Андрић, син управника Антуна Андрића и мајке Катарине (рођене Пејић), рођен 9. априла у Травнику у Улици Зењак бр. 13, крштен у католичкој цркви.

Андрић је био и понављач седмог разреда сарајевске Гимназије, масон, дипломата, председник тајне ђачке противаустријске организације Хрватска напредна омладина, али и члан Стојадиновићеве Југословенске радикалне заједнице, амбасадор Југославије код Адолфа Хитлера, али и председник Савеза књижевника Југославије након Другог светског рата и члан Комунистичке партије, али никада Титов интимус попут Мирослава Крлеже.

Андрић “фратарско дете”

Академика Немеца хрватски медији питали су да ли је утврдио место пишчевог рођења и које је право Андрићево име, Иво или Иван?

- Место рођења Иве Андрића остаје и даље неодређено. Довољно је погледати пишчеве биографије и податке по лексиконима или енциклопедијама: подједнако се наводе и Травник (махала Зењак) и Долац. Тешко ћемо доћи до праве истине, а можда је није знао ни сам Андрић. Можемо прихватити оно што имамо, а то је крштеница у којој пише да је рођен у Травнику. У рестаурираној кући у Травнику данас је, као што је познато, и пишчев спомен-дом. Андрић је крштен као "Иван", а то име се наводи и у његовим школским сведочанствима. После је "Иван" остао само за кућну, породичну употребу, док се као јавна особа Андрић потписивао као "Иво". Само на насловници првог издања књиге "Пут Алије Ђерзелеза" стоји "Иван Андрић", због чега је писац послао београдском издавачу Цвијановићу протестно писмо из Рима: "Па не знам ко ми надену ново име Иван кад се ја као писац и као указно лице пишем Иво" - написао је он тада. 

Не знамо довољно ни о Андрићевом породичном пореклу. Истраживањем Андрићевих корена највише се бавио Мирослав Караулац. Он наводи да Андрићеви преци (по оцу) потичу из једног засеока на обронцима планине Чемерно, на самој ивици Сарајевског поља. Притом се позивао на прве писане трагове презимена Андрић у извештају канонских викара који су повремено обилазили провинцију и пописивали католичке породице потврђујући мирпомазање. Међутим, новија истраживања показују да пишчево порекло води од лозе Мишића-Андрића из сарајевског насеља Забрђе.