Преминуо један од највећих књижевника данашњице - годинама је био један од главних кандидата за Нобелову награду
Једна од његових највећих књижевних опсесија било је људско тело – начин на који тело памти, реагује, воли, жуди, стари и пати.
Један од најзначајнијих савремених писаца Петер Надаш (Пéтер Нáдас) преминуо је у 83. години. Аутор чувених дела „Књига сећања“ и „Паралелне приповести“ преминуо је у среду, 26. августа, у свом дому у Гомбошсегу, а вест о његовој смрти објављена је на захтев породице.
Смрт великог мађарског писца потврђена је на његовој званичној страници.
Надаш је преминуо 26. августа 2026. године у осам сати ујутру у свом дому у Гомбошсегу, месту на западу Мађарске у којем је деценијама живео и стварао.
Вест о смрти једног од најзначајнијих мађарских аутора објављена је на захтев његове породице.
Породица је истовремено замолила читаоце и представнике медија да поштују њихову приватност, наводећи да до даљег не желе да дају изјаве.
Узрок смрти за сада није саопштен.
Ко је био Петер Надаш?
Петер Надаш рођен је 14. октобра 1942. године у Будимпешти, а током вишедеценијске каријере постао је једно од најзначајнијих имена савремене мађарске књижевности.
Пре него што се у потпуности посветио књижевности, бавио се фотографијом и новинарством. Радио је као фоторепортер и новинар, а од 1969. године деловао је као слободни писац.
Прву збирку новела и приповедака „А Библиа“ објавио је 1967. године.
Међународну репутацију стекао је делима у којима је истраживао лично и колективно сећање, људско тело и интимне односе, али и трауматичне догађаје европске историје 20. века.
На једном од својих највећих романа радио 18 година
Међу најзначајнијим Надашовим делима налазе се „Крај породичног романа“, „Књига сећања“ и монументалне „Паралелне приповести“.
Управо је рад на „Паралелним приповестима“ трајао, уз прекиде, чак 18 година, а дело је 2005. објављено у три тома.
Велику пажњу привукло је и његово обимно мемоарско дело „Светлећи детаљи“, у којем је лична сећања повезао са историјом Мађарске и Европе.
Његова дела преведена су на бројне језике, а посебно велики углед уживао је на немачком говорном подручју.
Теме које су опседале Петер Надаша
Надашови романи нису грађени око класичне радње колико око сећања, тела, сексуалности, идентитета, кривице и историјске трауме. Његови јунаци често покушавају да разумеју сопствени живот кроз фрагменте прошлости, породичне односе и искуства која су их трајно обликовала.
Једна од његових највећих књижевних опсесија било је људско тело – начин на који тело памти, реагује, жуди, стари и пати. Еротика код њега није само љубавна или физичка тема, већ средство за истраживање моћи, рањивости, идентитета и границе између интиме и насиља.
Важно место заузимају и породичне тајне, однос родитеља и деце, издаја, политички притисак и осећај кривице. Личне судбине његових ликова готово увек се преплићу са великим историјским догађајима, посебно са искуством фашизма, Холокауста, Другог светског рата и комунистичког система у Мађарској.
Надаш се непрестано враћао и питању колико је сећање поуздано. У његовим делима прошлост није стабилна чињеница, већ нешто што се мења у зависности од тога ко се сећа и из ког тренутка говори. Због тога су његови романи често сложени, фрагментарни и испричани из више перспектива.
У „Књизи сећања“ посебно се преплићу љубав, хомоеротска жеља, усамљеност, идентитет и политичка репресија, док монументалне „Паралелне приповести“ повезују десетине живота кроз мотиве се*суалности, смрти, тела, насиља, историје и случајних сусрета.
Због таквих тема Надаш се сматра писцем који је од интиме правио историју, а од историје нешто дубоко лично.
Помињан као кандидат за Нобелову награду
Надаш је током каријере освојио низ најзначајнијих мађарских и међународних књижевних признања.
Добио је Награду Јожеф Атила 1985. године, а 1992. уручена му је Кошутова награда, једно од најважнијих државних признања у Мађарској.
Међу његовим међународним признањима налазе се Аустријска државна награда за европску књижевност и награда Франц Кафка. Био је и члан Академије уметности у Берлину.
Његово име годинама се појављивало и међу потенцијалним кандидатима за Нобелову награду за књижевност, коју ипак није добио.
Петер Надаш од 1984. године живео је и стварао у Гомбошсегу, где је провео и последње тренутке живота.
Његовом смрћу европска књижевност остала је без аутора чији су романи оставили дубок траг у савременој прози и чије је стваралаштво превазишло границе мађарске књижевности.