Слободна зона: Ангажоване теме које покрећу емоције

Шест дана, три града, 10 биоскопа, 62 играна и документарна целовечерња и више од 20 краткометражних филмова, уз две домаће премијере, распоређени у 12 филмских селекција... То нас, у бројкама, очекује на 17. Слободној зони од 4. до 9. новембра у Београду, Новом Саду и Нишу, сумирао је директор фестивала Рајко Петровић на данашњој конференцији за медије одржаној у Београду. Од 10 до 20. новембра већи део овогодишњег програма биће доступан свима у Србији путем онлајн платформе KinoKauch. 

Осврнувши се на биографске филмове отварања и затварања, документарац о Ентонију Бордејну, односно играни филм Спенсер о принцези Дајани, Петровић је рекао: „Одлуку смо донели јер се ради о једној врсти ексклузивитета. Филм Друмски тркач: Ентони Бордејн публика ће моћи да види само на свечаном отварању и он не иде у биоскопску дистрибуцију, нити ће бити у онлајн понуди, а филм којим затварамо има светску биоскоспску премијеру 5. новембра, док ће публика у Нишу, Новом Саду и Београду моћи да га погледа већ 9. новембра.”

Одабир ових филмова, према његовим речима, одлично детектује оно у каквом свету живимо а то је свет без хероја или са мало хероја, свет у којем имамо јаку потребу за њима. Селекторка Међународног такмичарског програма, Женске линије и селекције 14 Бранка Павловић осврнула се на овај такмичарски програм.

„Филм који је кључан за читаву селекцију тј. за мој избор је филм Храброст Алексеја Палујана, белоруског редитеља који је завршио режију у Немачкој. Филм говори о протестима прошлог августа у Белорусији али и о једној битнијој ствари: главни јунаци су троје позоришних уметника који су одлучили да се друштвено, политички и лично ангажују. Други филм који је важан данас, можда и више него икад, иако се бави стварима од пре 80 година, јесте Шпер иде у Холивуд израелске редитељке Ванесе Лапе, политички трилер направљен од документарног материјала. Филм је настао из документарног материјала који је Ендрју Биркин снимио са Албертом Шпером 1971. и 1972 .где је Шпер покушао да опере своју биографију. Видећете колико је танка линија између истине и полуистине односно нечега што се данас зове факе news. Мој лични фаворит је 217 минута дугачак филм Професор Бахман и његови часови Марије Шпет, о томе колико је битно, од најранијих дана, имати особе које не само да разумеју вас већ и то како опстати и преживети у свету који није увек фин и љубазан према нама. Марија Шпет је бескомпромисно направила филм у трајању од три и по сата, али верујем да нећете трепнути док га будете гледали.

О наградама у Међународном такмичарском програму одлучиваће жири у саставу: Мирољуб Стојановић, Небојша Слијепшевић и Јурица Павичић.

Иван Бакрач, селектор регионалног такмичарског програма Хоризонти Балкана, издвојио је једну тему која се провлачи кроз скоро све филмове: „Оно што Слободну зону чини посебном у односу на друге хуман rights фестивале је баш та слобода, не само у избору тема и квалитета већ и у томе да коју год тему да узмемо и колико год важна била, јако важан фактор су емоције појединаца односно јунака у филмовима. Тако је и овај пут.”

У Хоризонтима Балкана доминантно је питање шта је прво: да ли емоције појединца покрећу на социјалну ангажованост, одговорност и решавање проблема или обрнуто, да ли проблеми који нас окружују производе неке емоције код појединаца, навео је Бакрач. „Ту је и питање слободе које је врло заступљено у међународној селекцији, а у регионалном програму издваја се у филмовима Слободним стилом за Монтенегро Ардита Садикуа и Жица Тихе Гудац, док се на мало другачији начин третира и у филму Између две зоре турског аутора Селмана Наџара. Хрватски филм Мурина Антоанете Аламат Кусијановић супер заокружује причу о томе колико су нам емоције важне, колико често на њих заборављамо и колико, шта год да гледамо увек можемо наћи нешто ангажовано, важно, што је битно за овај тренутак и схватити да су емоције оно што покреће те теме.”

Жири ове селекције чине Хана Селимовић, Душан Касалица и Алириза Арнелију.

Компас, дебатни програм Слободне зоне, осим у Београду ове године ће први пут бити организован и у Новом Саду, а о њему је говорио уредник програма Иван Миленковић.

„Ове године усредредили смо се на насиље, односно на различите врсте насиља. Ту је војно насиље, представљено у филму Прве 54 године: Скраћени приручник за окупацију, затим насиље над природом, а самим тим и људима у филму Ја сам Грета, над немоћнима или макар немоћнијима у филму Забави је дошао крај, и најзад у серијалу Колажи о лажи имамо насиље у јавном простору, насиље лажи”, навео је Миленковић. Након пројекције поменутих остварења биће организовани разговори о темама којима се баве, са циљем да се о темама које покрећу додатно и темељније говори, као и да им се да локални контекст.

Студенткиње Тамара Милошевић (ФМК) и Ања Ковачевић (ФДУ) представиле су новину овогодишњег фестивала, програмску целину Сонар, која ће се наредних година снажније развијати као интегрални део фестивала.

„Идеја Сонара је да се фокусира на документарни формат данас, који је настао појавом друштвених мрежа, као и да се осврне на разлику између документаризма некад и данас”, објаснила је Ковачевић. У фокусу овог програма тако ће бити садржаји који се стварају и гледају на платформама као што су YouTube, Инстаграм, Facebook или ТикТок.

„Ово је прво издање Сонара и селекција је заснована на пет различитих категорија садржаја који можемо пробаћи на веб платформама. То су поезија, путовање, сторителинг, докувеб и влог”, додала је Милошевић. Према њеним речима, често мислимо да је сав тај садржај недовољно квалитетан, а овим програмом желе да скрену пажњу на то како да се у мору садржаја орјентишемо и пронађемо квалитет.

Гости фестивала, који ће бити доступни за питања гледалаца након пројекција својих филмова, биће Роберто Салинас (Плесач са Кубе), Фирузех Хосровани (Радиограф једне продавнице), Ардит Садику (Слободним стилом за Монтенегро), Фредерик Гертен (Злато Јоханесбурга), Светлана Родина и Лоран Ступ (Изгубљено острво), Тиха Гудац (Жица), Дамир Марковина (Чекај ме), Грација Филиповић (Мурина), Сенка Домановић (Ми нисмо покренули ватру) и Луси Вокер као виртуелна гошћа која ће одржати мастер клас преко Зума после пројекције филма Доведите своју бригаду, у оквиру Зелене зоне. Небојша Слијепчевић биће хост Компаса док ће Сонар угостити ауторски двојац емисије Марка жвака. 

Улазнице за фестивал већ су пуштене у продају, а све информације о програму, распореду пројекција и локацијама доступне су на званичном сајту фестивала. 

Овогодишњи фестивал су подржали: Министарство културе и информисања Републике Србије, Реконструкција Женски фонд, Секретаријат за културу Града Београда, Градска управа за културу Града Новог Сада, Филмски центар Србије и Француски институт.