Србин који је променио ток цивилизације: На данашњи дан рођен је Никола Тесла

На данашњи дан, пре 169. година рођен је један од најгенијалнијих умова у историји човечанства, Никола Тесла. Његов допринос савременој науци и технологији оставио је неизбрисив траг, а идеје и проналасци које је оставио за собом и данас обликују свет у којем живимо.

Рођен 10. јула 1856. године у месту Смиљан, на простору тадашње Војне границе унутар Аустријског царства, а одрастао је у свештеничкој породици. Био је четврто од петоро деце Милутина и Георгине (Ђуке) Тесле.  

Отац Милутин био је православни свештеник и сарадник више српских листова, док је мајка, ћерка проте Николе Мандића, потицала из такође угледне свештеничке породице. Већ у детињству, окружен богатом породичном библиотеком, показивао је радозналост и склоност ка учењу, а прве утиске о књижевности носио је из родитељског дома.  

Након школовања у Госпићу и Раковцу, започео је студије у Грацу и Прагу, али их никада није привео крају.  

Ипак, његов пут одвео га је даље, те радио је у Марибору, Будимпешти и Паризу, где је 1882. године почео да сарађује са фирмом Томаса Едисона. У нади да ће наћи плодно тло за развој својих идеја, Тесла се 1884. сели у Сједињене Америчке Државе.  

Већ следеће године Тесла оснива своју фирму „Тесла Арц & Light Цо.“, а ускоро почиње да сарађује са Џорџом Vestinghausom, који купује његове патенте. Заједно раде на томе да Теслине идеје примене у пракси, а врхунац њихове сарадње била је изградња прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима, засноване управо на Теслином систему.  

Иако је поседовао готово 300 патената, признање за многа открића, нарочито у области радио-технике, Тесла је добијао тек постхумно. Био је међу првима који су се бавили бежичним преносом сигнала, високим фреквенцијама и експериментима са зрацима, што је представљало темеље за каснији развој радио и телекомуникационих технологија.  

У последњим деценијама живота највише је боравио и радио у лабораторијама у Колорадо Спрингсу и Њујорку.  

Упркос великим доприносима, умро је у сиромаштву, а његова заоставштина пренета је у Београд 1951. године, по одлуци америчког суда, јер је за законитог наследника проглашен његов сестрић Сава Косановић.