Srbin koji je promenio tok civilizacije: Na današnji dan rođen je Nikola Tesla

Na današnji dan, pre 169. godina rođen je jedan od najgenijalnijih umova u istoriji čovečanstva, Nikola Tesla. Njegov doprinos savremenoj nauci i tehnologiji ostavio je neizbrisiv trag, a ideje i pronalasci koje je ostavio za sobom i danas oblikuju svet u kojem živimo.

Rođen 10. jula 1856. godine u mestu Smiljan, na prostoru tadašnje Vojne granice unutar Austrijskog carstva, a odrastao je u svešteničkoj porodici. Bio je četvrto od petoro dece Milutina i Georgine (Đuke) Tesle.  

Otac Milutin bio je pravoslavni sveštenik i saradnik više srpskih listova, dok je majka, ćerka prote Nikole Mandića, poticala iz takođe ugledne svešteničke porodice. Već u detinjstvu, okružen bogatom porodičnom bibliotekom, pokazivao je radoznalost i sklonost ka učenju, a prve utiske o književnosti nosio je iz roditeljskog doma.  

Nakon školovanja u Gospiću i Rakovcu, započeo je studije u Gracu i Pragu, ali ih nikada nije priveo kraju.  

Ipak, njegov put odveo ga je dalje, te radio je u Mariboru, Budimpešti i Parizu, gde je 1882. godine počeo da sarađuje sa firmom Tomasa Edisona. U nadi da će naći plodno tlo za razvoj svojih ideja, Tesla se 1884. seli u Sjedinjene Američke Države.  

Već sledeće godine Tesla osniva svoju firmu „Tesla Arc & Light Co.“, a uskoro počinje da sarađuje sa Džordžom Vestinghausom, koji kupuje njegove patente. Zajedno rade na tome da Tesline ideje primene u praksi, a vrhunac njihove saradnje bila je izgradnja prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima, zasnovane upravo na Teslinom sistemu.  

Iako je posedovao gotovo 300 patenata, priznanje za mnoga otkrića, naročito u oblasti radio-tehnike, Tesla je dobijao tek posthumno. Bio je među prvima koji su se bavili bežičnim prenosom signala, visokim frekvencijama i eksperimentima sa zracima, što je predstavljalo temelje za kasniji razvoj radio i telekomunikacionih tehnologija.  

U poslednjim decenijama života najviše je boravio i radio u laboratorijama u Kolorado Springsu i Njujorku.  

Uprkos velikim doprinosima, umro je u siromaštvu, a njegova zaostavština preneta je u Beograd 1951. godine, po odluci američkog suda, jer je za zakonitog naslednika proglašen njegov sestrić Sava Kosanović.