Због смрти Весниног деде плакала је цела Србије - ево како данас изгледа девојчица из филма "Птице које не полете"

Свако ко је одрастао у Србији деведесетих година носи у сећању један филм који је истовремено будио нежност, тугу и дубоку емпатију – „Птице које не полете“.

Ова емотивна филмска прича из 1997. године оставила је неизбрисив траг на генерације, а главна улога тадашње девојчице Иване Шурдић обележила је једно од најдирљивијих остварења домаће кинематографије тог периода. 

У филму, Ивана тумачи Весну – девојчицу оболелу од леукемије, чији се живот мења из корена када се сели код деде у природу, далеко од градске вреве и болничких ходника.

Њени родитељи, које тумаче легенде српског глумишта Неда Арнерић и Миодраг Кривокапић, поново успостављају контакт са дедом (кога игра Велимир Бата Живојиновић), човеком који живи повучено на планини. Тамо, у природи, Весна се опоравља – барем на тренутак.

Међутим, родитељи је враћају у град са жељом да надокнади школско градиво, не схватајући колико притисак и амбиције могу бити погубне. Веснино здравље се убрзо погоршава, а деда је враћа на планину у нади да ће природа поново помоћи. Ипак, трагедија не заобилази ову породичну причу – деда гине од руке ловокрадице, а судбина Весне остаје обавијена тугом, уз болно јасну поруку: овог пута, можда, нема повратка.

Симболика филма додатно је појачана мотивом роде Ђуре – птице која је преслаба да полети на југ. Управо та рода постаје метафора саме Весне. Филм носи име по реченици коју Весна изговара на самом крају филма: „Има птица које никад не полете“.

Ивана Шурдић, која је том улогом освојила срца публике, била је виђена као ново лице домаће глуме. Ипак, одлучила је да се повуче из јавности, напусти глуму, али и Србију.

Данас живи у Фиренци, где се успешно бави архитектуром, далеко од камера, али не и од сећања публике која је никада није заборавила.