ЖЕЂ САМОЉУБЉА: Митски и савремени Нарцис - одраз у води и селфи!

Још од старогрчког мита до технолошких искри 21. века, појам нарцисоидности је близак човеку. Упоредо са истрајношћу ове људске особине кроз векове и цивилизацијске промене, опстаје и актуелност теме о нарцисоидним особама и природи љубави коју оне осећају (или коју су способне да осећају).

СЛИКЕ КОЈЕ ЧУЈЕМО: Мунково дело - симбол универзалног бола (ФОТО)

Нарцисов грех

Према познатом Овидијевом миту, Нарцис је био младић опчињен собом. Лутао је светом тражећи љубав и некога са ким би је делио, а упркос томе, одбио је шумску нимфу Ехо када му је, заљубљена, пришла.

Мистериозни савез који је променио свет уметности (ФОТО/ВИДЕО)

Касније, приближивши се реци како би из ње попио воде, Нарцис је угледао сопствени одраз и истог трена се заљубио у њега. Покушао је чак да га пољуби, али стрепећи од тога да се одраз не уништи и не нестане, одржавао се у положају тик изнад њега, занемаривши своју првобитну потрагу за водом, све док у ту реку није упао и утопио се. То је била казна коју су му богови послали.

Нарцис је умро од жеђи и самољубља, никад не досегнувши љубав коју је тражио, и никад не достигавши освешћеност.

Испунило се пророчанство које му је Тиресија, слепи пророк, изрекао по рођењу: живео је и био срећан све док није угледао, односно, спознао свој лик.

ПОЉУБАЦ У 8 СЛИКА: Уметници су сачували јединствени тренутак на платну (ФОТО)

Овај мит пуштао је своје дубоке филозофске и психолошке корене кроз историју и послужио као основа за портретисање једног типа човекове личности. Нарцис је постао свака особа која осећа претерану љубав према себи самој.

Одатле проистиче питање: да ли је Нарцисов грех била таква врста љубави, или немогућност да осети љубав подједнаког интензитета према другој особи?

Савремени Нарциси

Психолози који су се бавили проучавањем овог типа личности дефинисали су нарцисоидну особу као ону чији интереси, љубав и приоритети постоје искључиво ради задовољења сопствених потреба, и ону која потребе, осећања и ставове других људи сматра мање важним или чак мање стварним.

Ови писци су ПРЕДВИДЕЛИ СОПСТВЕНУ СМРТ - записано се остварило - ево шта их је послало у ГРОБ!

Саградивши замишљени зид око себе, нарцисоидна особа живи у реалности кројеној према сопственим уверењима, почевши од оног да је она центар и срж света унутар и изван тог зида.

Ту настаје њен основни парадокс: нарцисоидна особа тражи уважавање, подршку, пажњу и љубав, верујући у своју важност, али није у стању да исто пружи и осети према другима.

Било да се анализа личности заснива на разговору, понашању и делима нарцисоидне особе, или пак количини направљених селфија, модерна психологија прави разлику између два типа нарцисоидне личности – „рањивих“ и „грандиозних“ нарциса.

Непролазна лепота Доријана Греја и вечите речи Оскара Вајлда!

Рањиви нарциси развијају и одржавају своје самољубље како би прикрили своју несигурност и надоместили количину љубави и пажње коју су им родитељи ускраћивали током одрастања. Њихове потребе се заснивају на жељи да буду прихваћени и цењени, а фокус њихове пажње постаје страх од одбачености.

Уметност с*кса је уметност контролисања губљења контроле

Са друге стране, грандиозни нарциси имају много више мишљење о себи, јер они чврсто верују у то да су заиста супериорнији, бољи и значајнији од свих. И код овог типа, психолози као темељ узимају детињство и одгајање, али другачије врсте него код нарцисоидних личности рањивог типа. Грандиозни нарциси постају они људи које су родитељи одмалена постављали на пиједестал и наметали им идеју да су бољи од друге деце.

Оба типа имају једну заједничку особину – недостатак емпатије. Као и Нарцису који је због одраза у води, који се са њим смејао, плакао и патио, помислио да је нашао сродну душу, љубав и утеху, нарцисоидним личностима највиши идеал постаје њихово ЈА.

СУШТИНА СЕ НЕ ДА ОЧИМА САГЛЕДАТИ: 15 инспиративних цитата из књиге "Мали принц"

Остаје, стога, питање: да ли се Нарцис заљубио у свој прави одраз или слику о себи коју је желео да види?