Климатске промене најтеже погађају најсиромашније

Готово 80 одсто најсиромашнијих људи на свету, односно око 900 милиона, директно је изложено климатским опасностима које додатно погоршава глобално загревање, стварајући двоструки и дубоко неједнак терет, упозорили су у петак Уједињене нације.

Нико није имун на све чешће и снажније ефекте климатских промена, попут суша, поплава, топлотних таласа и загађења ваздуха, али најсирмашнији међу нама суочавају се с њима на најтежи начин, рекао је за АФП Хаолијанг Сју, вршилац дужности администратора Програма Уједињених нација за развој (УНДП).

Он је додао да сматра да ће ЦОП30, самит УН-а о клими који ће се у новембру одржати у Бразилу, бити кључни тренутак да светски лидери почну да гледају на климатске акције и као на акције против сиромаштва.

Према годишњој студији коју су објавили УНДП и Оксфордска иницијатива за сиромаштво и људски развој, 1,1 милијарда људи – односно око 18 одсто од 6,3 милијарде становника из 109 анализираних земаља – живи у акутном вишедимензионалном сиромаштву. Подаци су засновани на факторима попут смртности одојчади, приступа становању, санитарним условима, електричној енергији и образовању.

Половина тих људи су малолетници.

Један пример таквог екстремног сиромаштва наведен је у извештају кроз причу Рикарда, члана аутохтоне заједнице Гварани. Он живи у близини Санта Круза де ла Сјере, највећег боливијског града.

Рикардо ради као надничар и има скромна примања, а малу породичну кућу дели са још 18 људи, међу којима су и његова деца, родитељи и шира породица. Кућа има само једно купатило и кухињу на дрва и угаљ, а ниједно дете не похађа школу. Њихови животи, наводи се, одражавају вишедимензионалну стварност сиромаштва.

Две регије посебно погођене великим сиромаштвом су подсахарска Африка и Јужна Азија, а обе су изузетно осетљиве на климатске промене.

У извештају се истиче повезаност сиромаштва и изложености еколошким ризицима – екстремним врућинама, суши, поплавама и загађењу ваздуха.

Сиромашна домаћинства посебно су рањива јер многа зависе од сектора пољопривреде и неформалног рада. Када се климатске опасности преклапају или понављају, оне погоршавају постојеће облике сиромаштва и депривације.

Према подацима, 887 милиона људи (око 79 одсто сиромашне популације) директно је изложено барем једној од наведених претњи: 608 милиона људи трпи екстремне врућине, 577 милиона погођено је загађењем, 465 милиона угрожено је поплавама, а 207 милиона сушама.

Око 651 милион људи изложено је двема климатским опасностима, 309 милиона трима или четири, док је 11 милиона сиромашних у само једној години искусило све четири врсте климатских ризика.

У извештају стоји да су истовремена изложеност сиромаштву и климатским катастрофама глобални проблем, који угрожава развој и напредак човечанства.

Док је Јужна Азија остварила одређени напредак у борби против сиромаштва, чак 99,1 одсто сиромашног становништва изложено је барем једној климатској претњи.

Регија, наводи се, мора поново дефинисати пут развоја, који ће уравнотежити смањење сиромаштва и иновативне климатске акције.

Како се површина Земље брзо загрева, ситуација ће се вероватно додатно погоршати, а стручњаци упозоравају да ће земље које су данас најсиромашније у будућности бити највише погођене растом температура.

Закључак извештаја УНДП-а гласи: реакција на преклапајуће ризике мора дати приоритет и људима и планети – и, што је најважније, потребно је одмах прећи са препознавања проблема на конкретно и брзо деловање.