УН усвојио резолуцију о јачој климатској акцији упркос противљењу САД и нафтних сила

Светско тело од 193 чланице усвојило је необавезујућу резолуцију којом се подржава саветодавно мишљење највишег суда УН из јула 2025. године, у којем је наведено да непоступање држава у заштити планете од климатских промена представља кршење међународног права.

Гласање је завршено резултатом 141 за, 8 против и 28 уздржаних.

Међу земљама које су гласале против биле су Сједињене Америчке Државе, Русија, Иран и Саудијска Арабија - највећи произвођачи нафте и кључни емитенти гасова са ефектом стаклене баште.

Резолуција позива државе да усвоје националне планове за ограничавање глобалног загревања на испод 1,5 степени Целзијуса, као и да постепено укину субвенције за истраживање, производњу и експлоатацију фосилних горива. Такође предвиђа да државе које крше климатске обавезе треба да обезбеде „пуну надокнаду“ настале штете.

У ранијој верзији текста био је и захтев за успостављање „Међународног регистра штете“, али је та формулација уклоњена након консултација како би се обезбедила шира подршка.

Изгласавање је уследило упркос притисцима Сједињених Држава од фебруара, када је администрација позивала друге земље да утичу на Вануату, првобитног спонзора предлога, да одустане од иницијативе.

У смерницама упућеним амбасадама, амерички Стејт департмент је саопштио да се „снажно противи“ предлогу, уз оцену да би његово усвајање могло представљати „велику претњу америчкој индустрији“.

Заменица америчког амбасадора при УН Тами Брус оценила је да је резолуција „веома проблематична“ и да Вашингтон и даље има озбиљне правне и политичке примедбе, упркос изменама текста.

С друге стране, представници Вануатуа и других пацифичких острвских држава истакли су да климатске промене већ угрожавају њихов опстанак.

„Морамо бити искрени једни према другима зашто је ово важно“, рекао је амбасадор Вануатуа при УН Одо Теви. „Штета је стварна и већ присутна, дуж наших острва и обала, у заједницама које се суочавају са сушама и лошим жетвама.“

Он је додао да су државе које највише трпе често оне које су најмање допринеле проблему.

Одлука УН долази после вишедеценијске забринутости пацифичких земаља које се суочавају са порастом нивоа мора и претњом нестанка територија.
У Тувалуу, где је просечна надморска висина свега два метра, више од трећине становништва аплицирало је за визу за климатску миграцију у Аустралију. Процене показују да би до 2100. године велики део земље могао бити потопљен током плиме.

У Науруу је влада почела да продаје пасоше страним држављанима како би обезбедила средства за потенцијално пресељење становништва.