Олује и поплаве погодиле више од 400.000 људи у Европи

У Европи су прошле године биле највеће поплаве од 2013, а на готово трећини речних мрежа премашен је високи праг поплава, док је на 12 одсто премашен тешки праг поплава.

Прошла година је била најтоплија у Европи, са рекордно високим температурама забележеним на готово половини континента.

Аутори анализе указују на велики контраст између екстремно сувих и топлих временских услова на истоку и топлих али влажних услова на западу, где је прошла година била међу 10 најкишовитијих година од 1950.

"Овај извештај истиче да је Европа континент који се најбрже загрева и доживљава озбиљне утицаје екстремних временских и климатских промена. Сваки додатни делић степена пораста температуре битан је јер наглашава ризике за наше животе, привреде и планету. Адаптација је неопходна", изјавила је генерална секретарка СМО Селесте Сауло.

У извештају се додаје и да су шумски пожари утицали на 42.000 људи у Европи и подсећа да је у пожарима у Португалу у септембру за једну недељу изгорело око 110.000 хектара, што је око четвртине укупно изгореле површине у Европи.

Подсећа се и на олују Борис која је у септембру најтеже погодила Аустрију, Чешку, Немачку, Пољску, Мађарску, Румунију, Италију и Словачку, као и на разорне поплаве у Валенсији у октобру у којима су страдале 232 особе.

Југоисточна Европа доживела је у јулу најдужи забележени топлотни талас који је трајао 13 дана, док су се глечери у Скандинавији и Свалбарду смањивали по највећим забележеним стопама.

Са друге стране, у извештају се указује и да је удео обновљивих извора у производњи електричне енергије у Европи достигао рекордних 45 одсто, у поређењу са претходним рекордом од 43 одсто 2023. године.

Број земаља ЕУ у којима обновљиви извори енергије производе више електричне енергије него фосилна горива скоро се удвостручио од 2019. године, са 12 на 20.

"Напредујемо, али морамо ићи даље, брже и заједно", рекла је Сауло.