Прошле године забележен највећи пораст нивоа ЦО₂ у историји мерења

Атмосфера Земље достигла је опасну прекретницу, јер су концентрације овог гаса порасле више него икад од почетка научних мерења.

Према извештају Светске метеоролошке организације Уједињених нација (WMO), глобална просечна концентрација ЦО₂ порасла је за 3,5 делова на милион (ppm) између 2023. и 2024. године, досегнувши 423,9 ppm. То је највећи пораст од почетка модерних мерења 1957. године. За поређење, пораст између 2022. и 2023. износио је 2,3 ppm.

Годишњи пораст ЦО₂ сада је три пута већи него током 1960-их. Научници истичу да су сличне концентрације последњи пут забележене пре између 3 и 5 милиона година, што наглашава да су данашње вредности без преседана у историји човечанства.

WMO овај рекордни скок приписује емисијама фосилних горива, интензивнијим шумским пожарима и смањеној апсорпцији угљеника у океанима и на копну. Недавни глобални климатски образац Ел Нињо додатно је појачао те ефекте, повисивши глобалне температуре и смањивши способност планете да „упија“ угљеник.

„Нормално је да нека тропска подручја буду сувља и да складиште мање угљеника током топлих Ел Нињо година, као што је била 2024.“, објаснио је Ричард Ален са британског Универзитета Рединг за New Сциентист.

Постоје, међутим, показатељи да је копнени резервоар угљеника био посебно низак током 2023. и 2024. године, чак и за Ел Нињо периоде, те да долази до забрињавајућег пада кроз време — нарочито на северној хемисфери, ван тропских подручја, рекао је за New Сциентист Зик Хаусфејтер из америчког Института Брејктру који се бави истраживањима животне средине.

Хитност смањења емисија ЦО₂ сада је већа него икада. „Највећи разлог за стални раст концентрација ЦО₂ јесте то што емисије фосилних горива остају на историјски високом нивоу и још нису почеле да падају“, сматра Пирс Форстер са британског Универзитета Лидс, у изјави за поменути портал.