ЕВРОПА ГОРИ И СУШИ СЕ
Рекорди пуцају, континент се загрева двоструко брже од света
На више од 95 одсто територије Европе током прошле године забележене су температуре изнад просека, уз обарање рекорда у шумским пожарима, температурама мора и топлотним таласима, саопштила је Светска метеоролошка организација. Нови извештај, који је ова организација објавила заједно са Коперникус програм Европске уније, указује на драматично убрзање климатских промена широм континента.
Европа се данас загрева двоструко брже од глобалног просека, а подручја са зимским температурама испод нуле све су мања. Посебно алармантан био је тродељни топлотни талас који је прошлог јула погодио субарктичке делове Норвешка, Шведска и Финска, где су температуре унутар Арктичког круга прелазиле 30 степени.
Последице су видљиве широм континента. Сви европски региони бележе топљење глечера, док је Исланд регистровао други највећи губитак леда до сада. Снежни покривач био је 31 одсто испод просека, док је ледени покривач Гренланд изгубио чак 139 милијарди тона леда. Сваки центиметар пораста нивоа мора додатно излаже око шест милиона људи ризику од приобалних поплава.
Истовремено, море се загрева рекордном брзином. Током 2025. године, четврте узастопне, забележена је највиша температура површине мора, а чак 86 одсто европских мора погођено је интензивним топлотним таласима.
Хидролика континента такође је озбиљно поремећена. Протоци река били су испод просека током 11 месеци, док је чак 70 одсто водотокова имало смањене годишње протоке. Прошла година била је међу три најсушније од 1992, а већ у мају више од половине Европе било је погођено сушом.
Такви екстремни услови довели су и до катастрофалних пожара. Изгорело је више од милион хектара, површина већа од Кипар, уз рекордне емисије угљен-диоксида забележене у Шпанија, Кипру, Уједињено Краљевство, Холандија и Немачка.
Ипак, извештај доноси и један позитиван сигнал. Обновљиви извори енергије обезбедили су 46,4 одсто електричне енергије у Европи, док је соларна енергија достигла рекордни удео од 12,5 одсто.
Закључак извештаја је јасан: климатске промене постају доминантан фактор деградације биодиверзитета, са озбиљним последицама по екосистеме и друштва широм континента. Европа се већ налази на првој линији климатске кризе – и темпо промена не показује знакове успоравања.
