ЕУ улаже 130 милиона евра у грејање будућности: Још четири града у Србији прелазе на биомасу и соларну енергију

Пројектни менаџер за обновљиву енергију и енергетску ефикасност у Делегацији Европске уније у Србији Борис Илијевски изјавио је да се у оквиру друге фазе пројекта разматрају Пријепоље, Кладово, Бајина Башта и још једна топлана у Новом Пазару, пре свега због великог потенцијала за коришћење дрвне сечке као енергента.

„Друга фаза практично значи повећање броја топлана које прелазе са коришћења фосилних горива на коришћење обновљивих извора енергије“, рекао је Илијевски у разговору са Ружицом Врањковић за РТС.

Поред биомасе, нови пројекти укључују и развој соларно-термалних система за даљинско грејање. Према његовим речима, Бор, Пирот и Београд имају значајан потенцијал да у своје топланске системе укључе и соларну енергију, чиме би се додатно смањила потрошња фосилних горива.

Прва фаза пројекта, која је реализована у периоду од 2018. до 2024. године, обухватила је модернизацију топлана у Новом Пазару, Мајданпеку, Прибоју и Малом Зворнику, које су са мазута и угља прешле на коришћење дрвне биомасе.

Према речима Илијевског, резултати су већ видљиви кроз значајно смањење емисије штетних гасова.

„Када се пређе на дрвну биомасу, више нема емисије сумпор-диоксида јер дрво практично не садржи сумпор. Емисије гасова са ефектом стаклене баште, попут угљен-диоксида, смањене су за 80 до 90 одсто“, нагласио је он.

Биомаса, како је објаснио, не подразумева само дрвну сечку, већ и пољопривредне остатке, остатке из дрвне индустрије, биоразградиви отпад и огревно дрво. Управо због широке доступности ових сировина, биомаса данас представља најзаступљенији обновљиви извор енергије у Европској унији.

„Око 55 до 60 одсто енергије из обновљивих извора у Европској унији добија се из биомасе“, рекао је Илијевски, додајући да у њеном коришћењу предњаче Шведска, Данска, Финска и Немачка.

Један од највећих пројеката који се припрема у Србији биће изградња соларно-термалне топлане у Новом Саду, чија је укупна вредност процењена на око 130 милиона евра.

„Европска унија ће обезбедити око 20 одсто бесповратних средстава за овај пројекат. Биће то заиста фасцинантан пројекат за Србију“, рекао је Илијевски.

Поред производње топлотне енергије из сунца, пројекат предвиђа и изградњу највећег резервоара за складиштење топлотне енергије у Европи, што би омогућило ефикасније коришћење енергије током целе грејне сезоне.

Поред еколошких ефеката, прелазак на биомасу доноси и значајне економске користи локалним заједницама. За разлику од увоза мазута и других фосилних горива, новац уложен у набавку дрвне биомасе остаје у локалној привреди.

„Када са мазута пређете на дрвну биомасу, новац више не одлази из локалне самоуправе. Остаје у локалној економији, исплаћује се власницима шума, они даље плаћају порезе и новац наставља да циркулише унутар заједнице“, истакао је Илијевски.

Он је оценио да је Србија направила значајан напредак у области енергетске ефикасности, али да постоји простор да се програми подршке прошире и на индустрију, као и на стамбене заједнице, како би ефекти уштеде енергије били још већи.

Говорећи о дугорочним циљевима, Илијевски је подсетио да Европска унија планира да до 2050. године постане климатски неутрална, због чега се стандарди у области енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије стално унапређују.

„Циљ Европске уније јесте да постане климатски неутрална, а улога ЕУ је да помогне партнерским државама да остваре своје планове у области обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности“, закључио је Илијевски.