Европа затрпана струјом: Соларни бум оборио цене испод нуле и довео мреже до границе пуцања

У Француској је комбинација изузетно сунчаног времена и стабилне производње из нуклеарних електрана изазвала нагли раст понуде електричне енергије, преноси Блоомберг.

У појединим данима производња из соларних електрана прелазила је 20 гигавата, док су нуклеарне електране истовремено испоручивале готово 40 гигавата, што је створило огроман енергетски вишак.

Таква ситуација довела је до масовног извоза електричне енергије из Француске ка суседним државама, укључујући Немачка, Италија и Велика Британија. Извоз је у појединим тренуцима премашивао чак 15 гигавата, што је додатно оптеретило регионалну електроенергетску мрежу.

Вишак електричне енергије брзо се одразио и на тржишне цене. На европским берзама електричне енергије у интрадневном трговању бележене су негативне цене, које су падале и до око минус осам евра по мегават-сату.

То практично значи да су произвођачи у одређеним тренуцима морали да плаћају како би неко преузео вишак струје.

У таквим условима енергетске компаније често су принуђене да смањују или потпуно обустављају производњу, јер преносна мрежа више не може да апсорбује сав вишак енергије.

Процене показују да би европске земље у наредним месецима због овог феномена могле да „изгубе“ чак 40 терават-сати електричне енергије, што одговара годишњој потрошњи шире области Лондон.

Соларне електране су претходне деценије представљане као стабилна и дугорочно веома исплатива инвестиција, али појава негативних цена и све чешће принудне обуставе производње сада мењају економску рачуницу обновљивих извора енергије.
Укупни инсталирани соларни капацитет у Европи данас се процењује на око 490 гигавата, чиме је соларна енергија постала највећи појединачни извор електричне енергије на континенту, испред гаса, ветра и нуклеарне енергије.

Међутим, очекује се да ће соларни капацитети наставити убрзано да расту, док развој и модернизација електроенергетских мрежа заостају. Управо ту настаје кључни проблем - систем више нема довољно флексибилности да прими огромне количине енергије које долазе у кратким временским интервалима.

Додатни изазов представља и техничка стабилност мреже, јер нагле осцилације у производњи и потрошњи повећавају ризик од поремећаја у раду електроенергетског система.

Европска комисија процењује да ће за модернизацију и јачање европских електроенергетских мрежа до 2040. године бити потребно чак 1,2 билиона евра инвестиција.