Нови стуб енергетске безбедности: Сунце и ветар нико не може да нам одузме

Како је нагласила, свака ветротурбина и ветроелектрана нису само корак ка декарбонизацији, већ и нови стуб енергетске безбедности и независности.

У исто време, цена барела нафте поново је премашила 106 долара, док анализе указују да је рат на Блиском истоку смањио производњу нафте у том региону за готово 60 одсто. Међународна агенција за енергетику процењује да „нафтно-гасна криза“ дугорочно убрзава смањење зависности од фосилних горива и јача улогу обновљивих извора и нуклеарне енергије.

Према најновијим глобалним подацима, око 75 одсто нових енергетских капацитета у свету прошле године долази из обновљивих извора, док остатак чине нуклеарна енергија, гас, угаљ и нафта. Исаиловићева оцењује да је то јасан знак убрзане енергетске транзиције и све већег ослањања на чисту енергију.

Како наводи, од укупно око 800 гигавата нових капацитета, готово 500 гигавата инсталирано је у Кини, при чему доминирају соларни и ветро пројекти. Кина, према њеним речима, показује најбржи прелазак ка обновљивим изворима енергије, са снажним улагањем у инфраструктуру и производне капацитете.

Истовремено, глобална потрошња електричне енергије расте, а убрзава се и развој електромобилности. Број електричних аутомобила већ је премашио 20 милиона, док у Кини они чине готово 50 одсто тржишта.

Иако део аналитичара сматра да би енергетске кризе могле да успоре улагања у зелену енергију, Исаиловићева истиче супротан тренд и наглашава да се управо у кризама убрзава транзиција. Како каже, често се говори о ресурсима од којих зависимо, док су сунце и ветар једини извори које нико не може да контролише или одузме.

Ипак, упозорава да енергетска транзиција није једнако брза у свим земљама. У Србији, како наводи, многи пројекти стоје упркос великом потенцијалу и потреби за новим капацитетима, јер раст привреде захтева и већу производњу енергије.

У Европској унији удео обновљивих извора у производњи електричне енергије износи око 47,3 одсто, у Србији око 35 одсто, док је глобални просек око 34 одсто. Србија је до сада спровела два круга аукција за обновљиве изворе енергије, а већина пројеката из првог круга је реализована. Ветроелектране попут „Пупин“, „Чибук 2“ и „Црни врх“ представљају значајне кораке у развоју сектора, док део пројеката из другог круга још чека реализацију.

Говорећи о изазовима, Исаиловићева наглашава да проблем често није у дозволама, већ у финансирању и озбиљности инвеститора, јер се прави капацитети виде тек када су у питању улагања од преко сто милиона евра.

У Србији тренутно постоји око осам ветропаркова укупне снаге 824 мегавата, док соларне електране имају више од 400 мегавата инсталиране снаге, укључујући и грађане и привреду који сами производе електричну енергију.

На међународним конференцијама, укључујући и недавно одржану у Мадриду, кључна порука је убрзање енергетске транзиције кроз брже издавање дозвола, већа улагања у мрежу и смањење административних препрека.

Како закључује Исаиловићева, у савременим геополитичким околностима обновљиви извори енергије имају далеко шири значај од екологије, јер представљају основу енергетске независности и дугорочне стабилности држава.