Србија спрема велики енергетски заокрет: Нови гасни блокови, соларни паркови и нуклеарна електрана до 2035.

Како је навела у разговору за Радио-телевизија Србије, држава паралелно припрема велики инвестициони циклус који обухвата нове електране, гасну инфраструктуру, развој обновљивих извора енергије, али и почетак нуклеарног програма у Србији.

Један од кључних пројеката у наредном периоду биће изградња гасне електране у Нишу, која би требало да се реализује у сарадњи са партнерима из Азербејџана.

„Очекујем да прва буде завршена гасна електрана у Нишу коју ћемо радити у сарадњи са компанијом из Азербејџана“, рекла је министарка Дубравка Ђедовић Хандановић.

Истовремено, држава планира снажније улагање у соларне електране и ветропаркове, у чему ће важну улогу имати Електропривреда Србије, највећа енергетска компанија у земљи.

Један од најзначајнијих пројеката у наредној деценији јесте изградња Реверзибилна хидроелектрана Бистрица, која би требало да омогући стабилнији рад електроенергетског система и већи удео енергије из обновљивих извора.

Министарка је објаснила да је реч о изузетно комплексном пројекту који захтева велики број процедура и дозвола.

„Веома је комплексно исходовати све неопходне дозволе – од локацијских услова до грађевинске дозволе“, рекла је она.

У процес су укључене бројне институције – од локалних самоуправа до тела задужених за заштиту природе и културног наслеђа.

„Велики број учесника мора да да своја мишљења на различита документа“, додала је министарка.

Према плановима, током ове године требало би да почну припремни радови, попут изградње приступних саобраћајница и измештања инфраструктуре, док се грађевинска дозвола за главни објекат очекује до краја године.

У реализацији пројекта учествује и Јапан Интернатионал Цооператион Agency, која већ дуже време процењује техничке и финансијске аспекте пројекта. Ако финансирање буде одобрено, почетак главних радова могао би да уследи 2027. године.

Министарка је подсетила да је Електропривреда Србије у последњих годину и по дана повећала производне капацитете за 426 мегавата, што се, како је нагласила, није догодило још од 1991. године.

Прошлу годину додатно је отежала и изузетно неповољна хидрологија.

„Прошла година била је најсушнија у последњих 31 годину, због чега су хидроелектране производиле знатно мање енергије“, рекла је министарка.

Према њеним речима, производња из хидроелектрана била је око 30 одсто мања него 2023. године.

Србија се истовремено суочава са све већим притиском Европске уније да смањи емисије угљен-диоксида.

„Имамо проблем такозваног карбон такса – пореза на емисије угљен-диоксида“, рекла је Дубравка Ђедовић Хандановић.

Највећи емитер је управо Електропривреда Србије, с обзиром на то да се велики део производње електричне енергије и даље ослања на термоелектране на угаљ.

Ипак, министарка наглашава да су термоелектране и даље кључне за стабилност система.

„Наше термоелектране су и даље веома важне јер обезбеђују базну енергију“, рекла је она, додајући да ветар и сунце не могу сами да обезбеде стабилно снабдевање.

„Базну енергију можемо да заменимо кроз гасне или нуклеарне електране“, објаснила је министарка.

Управо због потребе за стабилним изворима енергије, Србија разматра и развој нуклеарног програма.

„Очекујемо да до 2035. године започне изградња прве нуклеарне електране“, најавила је Дубравка Ђедовић Хандановић.

У припреми тог пројекта држава сарађује са француском енергетском компанијом ЕДФ, једном од највећих електроенергетских компанија у Европи.

План развоја енергетике обухвата и велико проширење гасне инфраструктуре.

„Морамо да изградимо око хиљаду километара нових гасовода“, нагласила је министарка.

Гасификација би требало да обухвати делове источне и западне Србије, укључујући градове попут Параћина, Неготина и Златибора.

Истовремено се ради и на проширењу подземног складишта гаса Банатски Двор гас стораге.

„Очекујем да у наредних годину дана највећи део радова буде завршен“, рекла је министарка.

Капацитет складишта требало би да буде повећан на око 750 милиона кубних метара гаса, док држава планира и изградњу новог складишта гаса Тилва, чиме би укупни капацитети значајно порасли.

Поред гаса, у плану је и изградња новог нафтовода између Србије и Мађарске, који би требало да смањи зависност земље од једног правца снабдевања нафтом.

Према најавама, радови би могли да почну већ крајем лета или почетком јесени ове године, чиме би Србија добила још један важан енергетски правац снабдевања.