НУКЛЕАРНА ЕНЕРГИЈА
Обновљиви извори и нуклеарна енергија до 2030. производиће половину светске струје
Обновљиви извори енергије и нуклеарна енергија могли би да производе чак 50 одсто светске електричне енергије до 2030. године, уз истовремени раст потражње за природним гасом, показује најновији извештај Међународне агенције за енергију (ИЕА).
Према анализи „Electricity 2026“, очекује се да ће глобална тражња за електричном енергијом расти просечно више од 3,5 одсто годишње до краја деценије. Производња из обновљивих извора, природног гаса и нуклеарне енергије требало би да прати тај раст.
Пораст потрошње покрећу индустрија, ширење електричних возила, већа употреба клима-уређаја, као и убрзани развој дата центара и вештачке интелигенције.
Земље у развоју остају главни генератор раста тражње, али се бележи и опоравак потрошње у развијеним државама након 15 година стагнације, што би могло да чини око петине укупног глобалног раста до 2030. године.
Извештај наводи да је производња електричне енергије из обновљивих извора, подстакнута рекордном инсталацијом соларних панела, већ надмашила производњу из угља, док је нуклеарна енергија достигла историјски максимум. Удео нискоемисијских извора требало би да порасте са данашњих 42 на 50 одсто глобалне производње електричне енергије.
Истовремено, производња струје из природног гаса наставиће да расте, пре свега због повећане потражње у Сједињеним Америчким Државама и преласка са нафте на гас у енергетском сектору Блиског истока.
Са друге стране, угаљ губи глобални значај како расте употреба обновљивих извора, па би се његова производња могла вратити на ниво из 2021. године до краја деценије. Као последица тих промена, очекује се да емисије угљен-диоксида из електроенергетског сектора остану стабилне до 2030.
ИЕА упозорава да приступачност електричне енергије постаје све већи изазов, јер цене за домаћинства у многим земљама од 2019. расту брже од прихода, што додатно оптерећује и индустрију.
У извештају се наглашава и потреба за јачањем сигурности и отпорности електроенергетских система, који су суочени са застарелом инфраструктуром, екстремним временским условима, сајбер претњама и другим ризицима. Модернизација система и боља заштита критичне инфраструктуре биће кључни за ублажавање тих претњи, закључује се у извештају.