У Србији има више од 5.000 прозјумера - знате ли ко су ОНИ?

У тој категорији налази се 3.926 прозјумера, док је у категорији стамбених заједница само пет објеката. Међу привредним субјектима је 1.480 прозјумера.

"Њихова укупна снага је око 115 мегавата елекетричне енергије", рекао је Поповић за Танјуг на конференцији "Паметним бројилима до унапређења електроенергетског дистрибутивног система".

Прозјумер је купац - произвођач електричне енергије који је на унутрашње инсталације прикључио сопствени објекат за производњу електричне енергије из обновљивих извора енергије, при чему се произведена електрична енергија користи за снабдевање сопствене потрошње, а вишак произведене електричне енергије испоручује у преносни систем, дистрибутивни систем, односно затворени дистрибутивни систем.

Италија је, према Поповићевим речима, на овај начин успела да задовољи европске норме по питању производње зелене енергије и сада броји више од 800.000 таквих купаца-произвођача електричне енергије.

"Прозјумери тренутно не продају електричну енергију. Они производе само онолико колико је потребно за њихову потрошњу и тиме праве велике уштеде. То је инвестиција која се исплати након шест година отприлике", оценио је Поповић.

Он објашњава и да се до сада електрична енергије производила у једном центру, а потом се дистрибутивним каналима одводила до крајњег корисника.

"Сада имамо крајњег купца који производи што је сигурно позитивно утицало на губитке у мрежама, јер он троши где и производи", појаснио је Поповић.

На питање колико су грађани упућени у овакав вид производње електричне енергије, Поповић каже да је задовољан динамиком раста прозјумера с обзиром да држава тек три године раде на подстицању развоја ове области.

"Искрено, нисам био оптимиста да ће овако брзо да се угради оволика количина прозјумера, јер већина нашег становништва живи у зградама. Људи углавном на кућама граде соларне панеле, а држава стално даје подстицаје општинама. Интересовање је велико", рекао је Поповић.

Говорећи о аутоматизацији дистрибутивне мреже, председник Савета Агенције за енергетику Србије навео је да она утиче на динамику енергетске транзиције и достизање циљева производње електричне енергије.

"Без аутоматизације и дигитализације мрежа не може се постићи квалитет испоруке. Замислите, у подне соларни панел производи 100 одсто енергије, а у седам увече производи нула. Без аутоматизације нема даљег развоја у том правцу, а такође ни активни купац не може функционисати без аутоматизације мреже", истакао је Поповић.

Активни купац је нови термин у Закону о енергетици. Реч је о лицу које има објекте за производњу или складиштење електричне енергије и за разлику од прозјумера, може да се појави на тржишту и продаје на тржишту флексибилних услуга.

Електродистрибуција Србије (ЕДС) започела је на терену реализацију великог пројекта аутоматизације средњенапонске електродистрибутивне мреже у сарадњи са француском компанијом Шнајдер електрик.         

Савета Агенције за енергетику Србије прати тај процес.

Главни бенефит пројекта биће рестаурација напајања крајњим корисницима у року од 30 секунди након испада на мрежи, односно нестанка струје.

Међудржавни споразум Србије и Француске омогућио је реализацију пројекта који се реализује на основу уговора ЕДС и Шнајдер електрика из 2023. године у вредности од 140 милиона евра, који ће се искористити за испоруку опреме, система и софтвера за напредно управљање електродистрибутивном мрежом.

Електродистрибуција Србије, као оператор дистрибутивног система, снабдева електричном енергијом више од 3,8 милиона корисника у нашој земљи.

Концепт аутоматизације средњенапонске мреже унапређен је појавом Смарт Грид технологије - односно паметне електроенергетске мреже.

Аутоматизација и модернизација дистрибутивног система неопходна је и због нових захтева који проистичу из законодавства, јер ћемо убудуће на тржишту поред купаца електричне енергије имати и нове актере, активне купце, агрегаторе и друге форме купаца и произвођача што ће захтевати већу флексибилност.

Пројекат са Шнајдер електриком отпочет је пре годину и по дана, а планирано је да траје пет година.

Цео пројекат ће обухватити уградњу укупно 1.850 модерних постројења током четири године чиме ће се побољшати поузданост напајања електричном енергијом и створити услове за брже реаговање у случају нестанка електричне енергије, са смањеним обимом ангажовања екипа на терену.