До краја године Србија усваја закон о ОДРЖИВОЈ ПОЉОПРИВРЕДИ

"Очекујем да до краја године усвојимо Закон о регенеративној пољопривреди. Шта ће он предвиђати? То су ти такозвани подстицаји, имали смо  прилике да чујемо од носилаца пољопривредних газдинстава у Словенији, да су са увођењем тог закона сада мало већи облици провере тих подстицаја, а у смислу да се та газдинства морају минимум пет година бавити том методом одрживе пољопривреде, односно конзервацијске пољопривреде", изјавио је за Танјуг Пешић, који је члан радне групе за израду споменутог закона.

Пешић је током посете 63. Међународног пољопривредно-прехрамбеног сајма у Горњој Радгони, који се завршава данас, објаснио да регенеративни метод повећава органску материју у земљишту, то јест повећава хумусну материју у земљишту, јер су биљке присутне у великом проценту у одрживим методима пољопривреде.

Како је истакао, код регенеративне пољопривреде присутност биљака је чак 100 одсто, док код конзервацијске она је до 30 одсто.

"У том смислу већ постоји база, да се на бази тих жетвених остатака, на бази пољопривредних усева, та органска материја, после убирања, задржи у земљишту и уз употребу нормалног ђубрива, пошто регенеративно између осталог подразумева и употребу животиња", казао је Пешић.

То ће фактички, како каже, дати већу хумусну материју која је у Србији, због интезивне производње и исцрпљивања земљишта, на ниском нивоу.

Екипа Танјуга је имала прилику да обиђе поједина словеначка пољопривредна газдинства - кметије, на којима се примењују методе одрживе пољопривреде, однсоно конзервацијска и регенеративна пољопривреда.

Пешић је нагласио да је у Србији тек прошле године настало Удружење регенеративне пољопривреде, као и да се тек спрема израда или нацрт закона о том приступу у пољопривреди.

Говорећи о бенефитима које доприноси регенеративна пољопривреда, Пешић је навео да такав начин примене омогућава да се производи квалитетнија и здравија храна, као и да се том применом директно смањују трошкови код пољопривредника односно потрошња горива и сам рад  механизације.

"Пошто је то један процес, фармери, прво, који би почели да примењују тај систем, морали би да буду доследни томе јер, можда, бенефите неће видети у првој години, евентуално у другој. Већ од треће године ће видети велике бенефите", поручио је Пешић.

Према његовим речима, пуна примена тог метода у Србији директно ће се одразити на смањење трошкова, пре свега приликом употребе пестицида и синтетичких ђубрива који, како каже, имају велику тржишну вредност.

"Само с тог аспекта, као евентуално и буде нешто нижи принос у прве две године, све ће то да се компензује управо тим смањењем трошкова, којима ће фармер бити изложен", додао је он.

Каже да су имали прилике да у Словенији чују од фармера да су они повећали хумусну материју у киселим земљиштима која су заступљена у брдским и планинским пределима упркос томе што су лошег квалитета.

"Код њих су псеудоглеји, дакле, у принципу рандомизирана кисела земљишта, чули смо да су они са 1,8 одсто повећали хумусну материју на 3,6. А ми смо некада, током седамдесетих година прошлог века имали да су наша добра земљишта у Војводини имала око четири одсто хумусне материје, а да због исцрпљивања, због интензивне производње, да је то дошло чак и до 1,8 одсто", рекао је Пешић.

Упоређујући примену регенеративне пољопривреде у Србији и Словенији, Пешић је навео да она мање више паралелно тече, али да је примена у Словенији кренула нешто раније, због чега та држава има Удружење за конзервацијску пољопривреду.

"У том смислу успели су да у законодавству у Словенији уведу подстицаје за еколошку пољопривреду, која је у ствари други израз за органску пољопривреду", казао је Пешић.

Закони у Словенији, како каже, прописују да газдинства морају минимум пет година да се баве конзервацијском пољопривредом, како би стекли право на неке од подстицаја.

"Затим се контролише та производња, барем два пута годишње и на крају се врши провера у ком степену су покровни усеви присутни. Другим речима, више од 60 дана парцела, без обзира шта ви производите, не сме бити без пољопривредне културе. То значи да врло пажљиво треба изабрати цео сетвени систем, врло пажљиво треба урадити методе, јер свако газдинство је специфично на свој начин и бирају се методе у смислу врста обраде тла, односно земљишта, како би конзервацијски систем производње дао пуни ефекат", рекао је Пешић.

Такође, истакао је да се у читавом свету, поготово у Европској унији, акценат ставља на одрживу пољопривреду, те да Србија предузима кораке ка примени тог типа пољопривреде.

Пешић је указао да су методе одрживе пољопривреде кренуле да се примењују прво у САД половином прошлог века, а регенеративне методе тек током 1970-их година.

На питање да ли постоји разлика између српског и словеначког земљишта, Пешић је казао да се она разиликују у конфигурацији терена и климе које владају, нагласивши да су у Србији у АП Војводина, у Мачви и долини Мораве заступљена врло квалитетна земљишта.

"Нешто су слабија земљишта на том брдском побрђу, као што је Шумадија, делови источне и југоисточне Србије, и имамо планинска земљишта, односно типа псеудоглеј, која су мање погодна, односно могу неке културе да се производу", рекао је он.

Када је Словенија у питању, Пешић каже да су земљишта у брдском и планинском пределу, сем врло малог простора у долини Драве и Муре, типа псеудоглеј, али далеко мањег квалитета.

"Друго, клима није идентична, ми сада имамо прилике да видимо да је овде у Словенији, када је, рецимо, кукуруз у питању, и неке друге пољопривредне културе, да биљке далеко боље изгледају, зато што је овде било више кишних дана. Затим сваког јутра, односно вечери, ви имате измагљивање тла. То је облик овлаживања, јер та магла производи капљице росе, које јако добро погодују биљкама. И онда можемо да видимо да овде биљке далеко квалитетније изгледају", казао је Пешић.

У Горњој Радгони се данас завршио 63. Међународни пољопривредно-прехрамбени сајам АГРА 2025, једна од најзначајнијих манифестација ове врсте у региону, а на којем је Србија била по први пут званична земља партнер.

Србију је на сајму ове године представљало више од 20 излагача, док је сам сајам окупио 1710 излагача из 35 држава широм света.