Више од 60 електрана изгубило повлашћени статус

Према наводима из извештаја, након истека периода од 12 година у оквиру фид-ин тарифног система, део пројеката је престао са радом, док су други наставили да функционишу у новим тржишним условима, без државних подстицаја.

Статус повлашћеног произвођача, уведен након Уредбе о фид-ин тарифама из 2009. године, омогућавао је произвођачима из обновљивих извора да електричну енергију продају по гарантованим ценама.

Тај модел је, према подацима удружења, у протеклој деценији омогућио развој првих озбиљних ОИЕ пројеката у Србији, али и сада улази у фазу постепеног гашења за прве генерације постројења.

Укупна инсталисана снага електрана које су изгубиле статус повлашћеног произвођача прелази 36 мегавата, што представља значајан прелазак из система субвенционисаних цена у тржишне услове пословања.

Из угла електроенергетског система, то значи и додатно финансијско растерећење за Електропривреду Србије, јер се произведена енергија више не откупљује по гарантованим тарифама.

Међу постројењима која су изгубила повлашћени статус највише је малих хидроелектрана – укупно 28, са збирном снагом од око 23 мегавата.

Следе 27 соларних електрана укупне снаге око 3,6 мегавата, док су статус изгубиле и две биогасне електране капацитета 1,6 мегавата.

Једини ветропројекат који је изашао из система подстицаја је „Девреч 1“ у Тутину, снаге 0,5 мегавата.

Стручњаци оцењују да овај процес представља прелазак из фазе државне подршке у зрелији тржишни модел, у којем пројекти морају да буду одрживи без гарантованих откупних цена.

Тиме се сектор обновљивих извора у Србији постепено приближава европским праксама, али и улази у период у којем ће ефикасност и конкурентност бити кључни фактор опстанка.