"НИСУ ДОРАСЛИ - СРБИ ИЗБАЦИЛИ ДОНЧИЋА ИЗ ИГРЕ": Словеначки медији о дебаклу у Београду
Иако репрезентација Србије сјајно игра од почетка припрема за Евробаскет, ипак се синоћ очекивао јачи отпор Луке Дончића и његових саиграча у Београдској арени.
Ни у једном тренутку Словенци нису били озбиљна претња, па је Србија славила са 106:72 у генералној проби за предстојећи шампионат Старог континента.
Како су ову утакмицу видели словеначки новинари?
Љубљанско ''Дело'' истиче у наслову свог текста да је ''разлика у квалитету била видљива са Калемегдана''.
- Можда би било боље да генералка уопште није била у Београду. Обећавало је лепо кошаркашко вече у пријатељској атмосфери, која се брзо претворила у једносмерни саобраћај, са само Србима који су играли на паркету чувене Београдске арене. Чак су се и увек гласне трибине радије посветиле сланим грицкалицама и у театралној атмосфери гледале како словеначки чамац тоне. Луку Дончића су из игре искључили Срби, остали нису били дорасли разиграним домаћинима, већ су до полувремена примили чак 64 поена, коначан пораз је могао бити и гори него што је семафор показивао (106:72) - наводи се у тексту.
Словеначка ''Екипа'' пише да је Лука Дончић ''шармирао'' домаћу публику, али да Словенија на Евробаскет путује ''sa питањем, а не са одговором''.
- Словеначка кошаркашка репрезентација има још неколико дана припрема на домаћем терену пре него што у понедељак крене ка месту одржавања наше групе Европског првенства. Пут од пет пораза и победе над Великом Британијом свакако није оно што би неко желео. Беспомоћност у Београду у последњој припремној утакмици против заиста одличне Србије, која је победила са огромних 106:72, такође је нешто што човек много радије не би носио са собом. Међутим, уз сву озбиљност питања ко је ова изабрана екипа и шта може да постигне, вреди напоменути да је Београд вредело доживети. Оно што је Словенија овде значила, пре свега због Луке Дончића, нешто је што се ретко може доживети. Али многи никада не доживе - наводи се у тексту и затим додаје:
- Током загревања, Дончић је све време имао све очи упрте у себе, сва светла телефона, све навијаче. И сви су знали да ће добити још више. Да када Лука заврши своју рутину, неизбежно ће бити давање аутограма, сликања и дружења са српским навијачима, који га обожавају готово колико и свог Николу Јокића и као што словеначки навијачи обожавају свог Луку. И то је била истина. Лука је такође у Београду учинио све да проведе што више времена са навијачима и да задовољи што више њихових жеља.
И обезбеђењу је дозвољено да поново снима, овог пута уз дозволу шефа који је снимао - тек тако. Словенац се кретао успешно и ефикасно, као што се креће кроз одбране - само што је уместо страха и очаја, сејао ентузијазам, љубав, очараност, на тренутке чак и екстазу. Људи су 'полудели', толико да морамо признати да вероватно никада нигде нисмо видели овако нешто.
Заиста нешто што толико вреди да ћемо све то схватити тек када једног дана - надамо се за много година - више тога не будемо имали. Када је утакмица била на снази, још неколико ствари је било јасно. Рецимо само да су у дворану натрпали много више гледалаца, новинара и свакаквих гостију него што се нормално може сместити у ову 'лудницу'. И да исход свакако није небитан - напротив - али да упркос њему морамо бити свесни вредности и размера епског догађаја којем смо сведочили. Наравно, то не значи да нам није било кнедле у грлу. Одмах од почетка, због праве (супер)моћи заиста моћне српске репрезентације, а затим и са сваким њеним нападом. А није их мањкало - пише ''Екипа'' у својој репортажи из Београда.
