СРАМНО: Хрвати ликују након повреде Богдановића - "Србија више није дрим-тим, у 24 сата расплинуо се сан о злату!"

Пре почетка Евробаскета, стручњаци, а и кладионице су Србију означиле као првог фаворита што је и сада случај без обзира на повреду једне од главних узданица, националног тима, Богдана Богдановића. 

Хрватски медији, тачније "Јутарњи лист" и новинар Твртко Пуљић истиче да Србије није више тако моћна након повреде Богдана, да је Василије Мицић ужасан и да је велико питање да ли Никола Јокић може сам да одведе нашу селекцију до злата. 

Текст из "Јутарњег листа" преносимо у целости:

"Србија није више дрим тим"

"У само 24 сата, а догодило се то, што целој причи даје додатни заплет у победама над Португалом и Летонијом, Србија се од готово недодирљивог фаворита за злато, европског Дреам Теама, претворила у репрезентацију која је итекако рањива и питање је хоће ли испунити циљ.

Заправо, јасно је то, могла би, али све ће зависити само о Николи Јокићу.

Пред крај првог полувремена окршаја с Португалом у петак увече, Богдан Богдановић се ухватио за мишић, изашао из игре и кад је сео на клупу, прекрио је главу рукама. Било је јасно да ту нешто не ваља. Те ноћи више није улазио у игру, а готово су се српски новинари бојали и питати шта је с капитеном. Онда је стигла субота у којој је Србија играла с Летонијом, а Богдановић не да није био у петорци, него се није појавио нити у дворани. Остао је у хотелу. Што је само појачало неспокој око његове повреде. Додуше, лекар репрезентације се уочи подбацивања с Летонијом огласио и казао како се чекају додатни налази Богдановићеве повреде. Наводно је у целу причу укључен и Богданов послодавац, ЛА Клиперси, а у недељу ујутро су и сви медији објавили како ће Богдан Богдановић због руптуре задње ложе пропустити преостали део Еуробаскета. Био је то шок.

Ту је и прича око Васе Мицића. Нови играч новог евролигаша Хапоел Тел Авива, повратник из НБА лиге и тренутно најплаћенији играч у Европи, који би за три године играња у Израелу требало да уприходи 18 милиона долара, цео је припремни период био повређен. Тек је окусио паркет на последњим проверама и Светислав Пешић га је повео у Ригу. Ту је одиграо до сада три изузетно бледе утакмице. У победи против Естоније одиграо је 18 минута за четири поена и шут 2-5. Против Португала је био у игри тек девет минута уз шут 0-3. Против Летоније било је још горе, тек осам минута уз шут 0-2 и три изгубљене лопте. Мицић има вишак килограма, а Светислав Пешић с њим има све мање стрпљења, што је ухватила и камера током утакмице с Португалом где је Мицића 76-годишњи тренер вербално напао: "Васо, шта је с тобом?!".

Треба ту додати да Мицић и Пешић имају своју прошлост, из времена кад су сарађивали у Бајерну и да ту постоје неки репови.

Србија јесте најбоља репрезентација која се појавила на Еуробаскету, али свака дубока екипа има носиоце квалитета. Без Богдана Богдановића и с овако лошим Васом Мицићем, Србија је од топ класе остала само на – Николи Јокићу.

Који јесте најбољи на свету, за којег не постоји одбрана, али који је морао против Летоније у недељу прековремено да ради. Да Јокић Летонији није убацио 39 поена, уз десет скокова и четири асистенције, Србија би ту утакмицу изгубила. Исту ту Летонију је, рецимо, Турска савладала чистих двадесет разлике. Исти онај Португал који је Србији био на минус седам у последњим минутима, Турска је савладала четрдесет разлике. То су мерљиве успоредбе.

Светислав Пешић ће тако на концу свог тренерског пута, ближе осамдесетима него седамдесетима, имати итекако тежак задатак. И док цела Србија сад зазива репрезентацију да игра за Богдана Богдановића, не би ли овај, као капитен, подигао пехар 14. септембра, Пешић мора у ходу да мења систем.

С обзиром на стање Васе Мицића, који делује неспремно и с вишком килограма, а без обзира на играчку класу, било би право чудо да од њега нешто добије у континуитету. А Србији за злато треба континуитет, јер за тако нешто морали би да одиграју још шест врхунских утакмица. У петорци ће своје место уместо Богдановића заузети Марко Гудурић, који је шутер, али то није класа Богдана Богдановића. На плеју су одбрамбени специјалац Алекса Аврамовић и повратник у репрезентацију Стефан Јовић, али и Јовић више није онај стари Јовић, рецимо онај из 2016. кад је Србија играла олимпијско финале. На бековима су ту остали Вања Маринковић и Огњен Добрић. Коректно, али ништа посебно и ништа што највећи конкуренти не могу да мечирају и с бољим играчима од оних који су на располагању Србији.

И тако ће све остати на имагинацији Николе Јокића. Понешто и на томе колико ће га одморити Никола Милутинов, колико ће његових асистенција реализовати Никола Јовић и Филип Петрушев. Али, опет, све ће ту зависити само од Јокића.

ОК, тако је и у Денверу, рећи ћете. Али, Денвер је освојио кад је чаробно играо Џамал Мареј. Јокић је увек дао своје, али ни најбољи на свету не може сам. Ако се не ради о Дијегу Марадони и СП-у 1986. године.

Србија је у само 24 сата, а да притом није поражена, ушла у раздобље пропитивања колико у новонасталим околностима заправо вреди. У понедељак ће против Чеха имати регенерацију, а онда следе Турци у среду. И у суботу прва нокаут утакмица. На којој су се, пре три године у Берлину, спотакли. А до ње су изгледали кудикамо боље него што изгледају сада."

Што се тиче Хрвата, они иначе по први пут у историји од осамостаљења нису успели да се пласирају на Евробаскету, а недавно су играли мечеве претквалификација за Светско првенство где су одмерили снаге са кошаркашким "велесилама" Норвешком и Данском и успели да остваре две победе. 

Последњу медаљу и то бронзану ова репрезентација је освојила још 1995. на Евробаскету, а на церемонији доделе медаља, Хрвати су скандалозно сишли са постоља и од тада их прати малер, а последњих година су доживели жесток суноврат који је крунисан неодласком на Евробаскет.