Црвено је слово! Данас обележавамо Ивањдан: Плету се венчићи и каче на врата, сматра се "девојачким празником"
Српска православна црква и православни верници славе Ивањдан, рођење Светог Јована Претече. Његово име се, између осталог, везује за крштење Исуса Христа на реци Јордану и све догађаје који су тог дана означили почетак Новог завета и проповеди хришћанске вере.
Ивањдан је хришћански празник којим се обележава рођење Светог Јована Крститеља.
Ниједан светитељ нема толико пута спомен у години – обележава се рођење, усековање, сабор, три обретења Светог Јована чије се име везује за крштење Исуса Христа на реци Јордану и све догађаје који су тог дана означили почетак новог завета и проповеди хришћанске вере.
Срби га посебно поштују и као заштитника кумства и побратимства.
Народно празновање Ивањдана потиче из prethrišćanskog периода, од ратарског култа у којем се слави сунце када у време летње дугодневице исијава највећу снагу, као и почетак жетве. За Ивањдан се везују разни обичаји и веровања из народа, али оно што је најважније јесте одлазак у цркву, Света Литургија, као и Свето причешће за све који су се за њега припремали.
Познат као "девојачки празник"
Ивањдан је у народу познат и као "девојачки празник" због бројних обичаја и ритуала који су посвећени женском роду.
Венци од ивањског цвећа, песма девојака, кићење куће за здравље укућана, само су неки од обичаја који прате Ивањдан.
Један од најпознатијих обичаја јесте плетење ивањданског венчића од лековитог биља, попут кантариона, босиљка, јованове траве, нане и другог пољског цвећа. Венчић се потом качи изнад улазних врата, јер се верује да доноси здравље, срећу и штити дом од несреће током целе године.
У неким деловима Србије постоји веровање и да девојке које нису удате данас треба да у саксији посаде мало жита које ће погледати 12. јула, на Петровдан. Уколико су клице као прстенови, то значи да ће се на јесен сигурно удати. Ипак, ово је више сујеверје, народни обичај и нема везе са православљем.
У предвечерје тога дана, у многим словенским крајевима палиле су се по брдима ивањске ватре (кресови) око којих се играло и певало.
Према обичајном календару, три дана пре и три дана после празника, не улази се у виноград. Каже се да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован. Празник увек пада у време Петропавловског поста, па се на Ивањдан пости.
