Да ли је ово Звездин велики губитак?
Званично је Марко Неђић отишао из Графичара, када се нико није надао, пред сам крај сезоне. Испуниће се и она последња ставка која му је “сметала” при констатацији да би могао да заузме ципеле Владана Милојевића и Дејана Станковића, те поведе и Црвену звезду на великој сцени.
Међутим, као да је Неђић то управо и чинио, само у некој, можда и тежој мисији. Од омладинаца црвено-белих до првог тима пут је поприлично дуг, иако се чини исувише кратким. Нису терени иза југа Маракане далеко од севера и терена на којим сада играју Марко Арнаутовић, Раде Крунић, Александар Катаи и остали Звездини првотимци - свега неколико стотина корака. Ипак, то је много више.
Прошли су кроз његове руке Огњен Мимовић, Андреј Ђурић, Виктор Радојевић, Никола Станковић и многи други талентовани момци, и све то док је као тренер Звезде калио генерације за “оно право”.
Након што је добио улогу шефа струке Графичара, низали су се редом Андрија Максимовић, Вељко Милосављевић, Јован Мијатовић, Коста Недељковић, па и садашњи првотимци Стефан Гудељ, Лука Зарић, Саво Радановић… Једноставно, све су морали да прођу кроз Неђићеве шаке.
До краја сезоне ће ту врсту “притиска” имати Милан Стегњаић, који ће морати да обуче одело Звездиног архитекте и примени методе које су и те како давале резултата последњих година. Са друге стране, Марко Неђић добија нову дозу осамостаљења, по први пут ће се појавити на теренима Суперлиге и покушати, за почетак, да остави Раднички из Ниша у елитном друштву.
