Da li je ovo Zvezdin veliki gubitak?
Zvanično je Marko Neđić otišao iz Grafičara, kada se niko nije nadao, pred sam kraj sezone. Ispuniće se i ona poslednja stavka koja mu je “smetala” pri konstataciji da bi mogao da zauzme cipele Vladana Milojevića i Dejana Stankovića, te povede i Crvenu zvezdu na velikoj sceni.
Međutim, kao da je Neđić to upravo i činio, samo u nekoj, možda i težoj misiji. Od omladinaca crveno-belih do prvog tima put je poprilično dug, iako se čini isuviše kratkim. Nisu tereni iza juga Marakane daleko od severa i terena na kojim sada igraju Marko Arnautović, Rade Krunić, Aleksandar Katai i ostali Zvezdini prvotimci - svega nekoliko stotina koraka. Ipak, to je mnogo više.
Prošli su kroz njegove ruke Ognjen Mimović, Andrej Đurić, Viktor Radojević, Nikola Stanković i mnogi drugi talentovani momci, i sve to dok je kao trener Zvezde kalio generacije za “ono pravo”.
Nakon što je dobio ulogu šefa struke Grafičara, nizali su se redom Andrija Maksimović, Veljko Milosavljević, Jovan Mijatović, Kosta Nedeljković, pa i sadašnji prvotimci Stefan Gudelj, Luka Zarić, Savo Radanović… Jednostavno, sve su morali da prođu kroz Neđićeve šake.
Do kraja sezone će tu vrstu “pritiska” imati Milan Stegnjaić, koji će morati da obuče odelo Zvezdinog arhitekte i primeni metode koje su i te kako davale rezultata poslednjih godina. Sa druge strane, Marko Neđić dobija novu dozu osamostaljenja, po prvi put će se pojaviti na terenima Superlige i pokušati, za početak, da ostavi Radnički iz Niša u elitnom društvu.
