ЕМОТИВНИЈЕ НИЈЕ МОГЛО: Михин брат ЗАПЛАКАО у емисији - открио невероватне приче из Синишиног живота
И камен да заплаче...
Брат Синише Михајловића, Дражен Михајловић, гостовао је на телевизији К1, где је емотивно причао о свом брату, који је преминуо у децембру 2022. године после борбе са леукемијом.
КИЈЕЗА ОТВОРИО ДУШУ: "Влаховић и ја смо имали много ПРОБЛЕМА"
ЖРЕБ ЗА ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО: Србија добија ривале на путу ка континенталном шампионату
ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА: Штопер напустио Звезду три дана пред почетак пролећне полусезоне
Михи у част Црвена звезда ће на мечу против Војводине организовати и опроштај од свог великана, а о томе је причао и Дражен, који се у једном моменту и расплакао пред камерама.
- Јесте, судбина је тако хтела да та утакмица буде између та два његова тима, Звезде и Војводине. Да подсетим, његова последња опроштајна уткамица била је 2007. године у Новом Саду на стадиону Карађорђе, а ова опроштајна уткамица облежева њега, његов живот. Биће на Маракани, надам се пред препуном Мараканом и позвао бих све навијаче, све оне који су га волели, не само навијаче, него и све оне који су га волели и поштовали. Не само због спорта, него због свега оног што је учинио у животу. Да дођу на стадион и да се некако и ми достојно опростимо од њега овде у Србији. Ми смо одрасли у једној, није то била мала, то је била велика породица, не могу да кажем да је била сиромашна. Некада је постојао тај средњи сталеж. Ми смо имали ту једну собу и један кревет. Живели смо ту до моје 14 године када сам отишао на школовање у Загреб, он је са седамнаест отишао у Нови Сад. Много ми је тешко када причам сада - причао је Дражен, који је након тога заплакао.
Дражен је испричао да се Миха никада није водио новцем у каријери где год да је прелазио.
- Није као данашњи клинци када неко спомене "Реал Мадрид" и ове остале велике клубове и донесу гомилу пара, они полете за тим. Он се води нечим другим, водио се тиме да жели да напредује, да иде корак по корак и у томе је успео. Имао је среће да дође у Војводину и буду шампиони, после тога да му се отвори пут ка Звезди, да буде и европски и светски шампион, и даље да не набрајамо. Сви знамо где и како га је пут водио даље. Никад он није тежио ка новцу, никад му новац није био на првом месту, и као што сма рекао потичемо из сиромашне породице, али то је све мислим допринос наших родитеља који су нас тако васпитавали. Увек је он имао ту неку одлучност у себи, имао је истрајсност. Никад није остављао посао на пола, увек је то желео да заврши, да приведе крају. Увек је та црта била у њему.
Испричао је у каквој је тешкој ситуацији била њихова мајка, која је Хрватица, када је након рата одлучла да крене за својим мужем и синовима.
- Потичемо из породице мешовитог брака, мајка нам је Хрватица, отац нам је православац, Босанац. Било је ту доста проблема када је настао тај рат, тамо код нас у нашим крајевима с једне стране породица мајке која није подржавала то што је она удата за православца. Они пре тога нису показивали то, били смо заједно, сматрали смо да смо Југословени. Никада се није доводило у питање да ли је неко Србин да ли је неко Хрват. Ми смо били Југословени, тако су нас и родитељи васпитавали. Онда се дошло то што је дошло и дошло је до тих разноразних подела. И у породици а и међу пријатељима. Јако је то тешко било, нарочито нашој мајци која је била на две стране. Она се одлучила да буде уз своју породицу и да крене за својим синовима и мужем. Она је највећи терет осетила на себи. Она је јака жена, као што сте видели до сада.
Испричао је и како је изгледао сусрет између Синише и једног од најбољих пријатеља који је након рата срушио Михину кућу и пред његовим родитељима пуцао у слику Михе и његовог брата на зиду.
Открио је Дражен и неке анегдоте са Љупком Петровићем, легендарним тренером који је тренирао Миху и у Војводини и у Звезди.
- Постоји та анегдота да када је видео Љупка Петровића пар година након освајања КЕШ-а да је бацио цигарету из руке. А постоји још једна анегдота што се тиче Љупка и Синише. То није било доба карантина, сви су били у својим становима пре утакмице. Љупко је са још једним човеком обилазио играче и долазио до стана да провери да ли су код куће. У једном тренутку је дошао код њега у стан, Синиша је био са неком девојком. Знао је да долази Љупко пошто му је било јављено. Када је Љупко зазвонио на врата он је девојку избацио на терасу. Била је зима. Брзо је узео карте и разбацао је по столу као да двоје играју. Када је Љупко ушао питао га је "шта радиш ти"? Синиша му је одговорио да игра карте а Љупко га је упитао "Како то играш карте сам са собом"? И Синиша му одговори да често игра сам са собом карте да то није ништа чудно. Љупко је поверовао у ту причу, отишао је назад и сутрадан се срео са својим пријатељем Мишом Гавриловићем и испричао му је то све. Рекао је Миши "веруј ми боље да сам му нашао нешто у стану него што сам видео да игра карте сам са собом. Овај мали је скренуо сто посто".
Дражен је најавио долазак на Маракану за Михин опроштај, али је најавио да ће ту са њим бити и Михини синови Душан и Николас, док супруга Аријана син Мирослав и ћерке Викторија и Вирџинија нису у прилици да дођу.
- Да наравно, бићу тамо заједно са Синишина два сина Душаном и Николасом. Нажалост Миросла, Викторија, Вирџинија и Аријана не могу да дођу. Мирослав је скоро почео да се бави послом као и његов отац, а њих три имају такође пословне обавезе које су раније заказане и није их могуће отказати. Јако им је жао али како сам рекао, биће присутни Душан и Николас заједно са мном и моје двоје деце. Биће присутна породица и овом приликом бих се захвалио свима који учествују и који су дошли на идеју да се тако нешто направи. Велика нам је част да уопште будемо тамо и лепо је да се та два клуба на један достојанствен начин опросте од Синише. Гледали смо и б или смо сведоци да су и Лацио и Болоња одиграли једну такву утакмицу и да је била организована на такав начин. Хвала свима на томе. Позвао бих све, не само навијаче, него све оне који су га поштовали. То није само утакмица Звезда Војводина то је више од утакмице.