Суперћелијска олуја прешла више од 1.000 километара и стигла до Србије: Сателити забележили разарање, метеоролози упозоравају на опасност овог лета
Пре непуне три године у ово време, тачније 13. јула 2023. године, суперћелијска олуја формирана у Словенији прешла је преко Хрватске, југозападне Мађарске и северне Србије, у још једном свом јеку захвативши и Врбас. Тамо је имала најјачи интензитет, праћена крупним градом и орканским ветром - разарања су се јасно видела и на сателитским снимцима.
Олују су пратили крупан град, олујни ветар и обилне падавине, док су последице невремена биле толико изражене да су се могле видети и на сателитским снимцима.
Према метеоролошким подацима, ова суперћелија остала је упамћена као једна од најдуговечнијих документованих олуја тог типа у Европи. Током више од 12 сати прешла је више од 1.200 километара, уз дубок и снажан мезоциклон, односно ротирајући део олујног облака који је карактеристичан за суперћелијске системе.
Радари су тада показивали рефлективност већу од 72 дБЗ, што указује на екстремно снажне падавине и врло крупан град.
Шта значи вредност од 72 дБЗ?
Метеоролошки радар користи меру дБЗ како би приказао јачину падавина, односно количину сигнала који се одбија од кишних капи, леда или града у облаку.
Што је вредност виша, то су падавине интензивније, а честице у облаку веће. Вредности изнад 60 дБЗ указују на веома јаке падавине, док су вредности преко 70 дБЗ изузетно ретке и најчешће значе да је у облаку присутан врло крупан град, често пречника већег од пет центиметара.
Управо због таквих карактеристика, олуја која је 2023. године захватила север Србије остала је пример изузетно организованог и опасног олујног система.
Да ли Србију поново чекају суперћелијске олује?
Метеоролози упозоравају да су суперћелијске олује све чешћа појава у региону, нарочито током летњих месеци, када се у атмосфери сударају велика количина топлоте, влаге и нестабилног ваздуха.
Професор др Александар Ваљаревић са Географског факултета раније је указао да би овакве екстремне појаве у наредним годинама могле да буду све редовније. Према његовим речима, поједини делови Србије могу се суочавати са снажним грмљавинским олујама, орканским ветром и крупним градом.
На то указују и најновија истраживања о утицају климатских промена на временске екстреме. Према студији из 2025. године, централна и источна Европа могле би у наредним деценијама да бележе пораст броја суперћелијских олуја током сезоне.
Невреме може да се развије за само неколико сати
Највећа опасност код суперћелијских олуја јесте њихова брзина развоја. У условима високих температура, велике влаге и нагомилане енергије у атмосфери, снажан олујни систем може да се формира за кратко време.
Такве олује најчешће доносе крупан град, олујне ударе ветра, обилне пљускове, интензивну грмљавину, а у најекстремнијим случајевима и локална разарања.
Због тога метеоролози саветују грађанима да редовно прате упозорења РХМЗ-а, нарочито током дана када су најављене нестабилности, нагли пад температуре, јаки пљускови или грмљавина.
Да ли смо безбедни до краја лета?
Прецизан одговор не може да да нико, јер се овакви олујни системи често развијају локално и веома брзо. Ипак, искуство из претходних година показује да Србија током лета није имуна на суперћелијске олује.
Када се у атмосфери поклопе висока температура, влага и снажно струјање ваздуха, услови за настанак опасног невремена могу постати веома повољни.
Зато питање није само да ли ће се јака олуја поново догодити, већ где ће се формирати и колико брзо ће стићи до нас. Управо зато је најважније пратити званична упозорења и реаговати на време.
