ИНТЕРПОЛ СЕ ИНТЕРЕСОВАО ЗА ЊЕГА: Милошевић за СД! О проблемима у Казахстану, црно-белим клинцима, али и KK Партизан

То би могао да буде укратко резиме Партизана у 2025. години и чини се да је била једна од бољих у претходној деценији. 

Помало тужно, али на те гране је спао гигант из Хумске улице. Навијачи ће тим челом табеле и бодом више од Црвене звезде после 20 кола бити мирни макар до последњег дана јануара. 

Уз то, такво достигнуће је постигнуто са тимом састављеним углавном од играча млађих од 22 године и момцима из школе клуба. 

Имали су ти младићи од кога да уче и стичу искуство, а један од таквих јесте и голман Марко Милошевић, који је говорио за портал Србијаданас.

Многи су ка разлог елиминације из Европе нашли алиби у младости екипе, али искусни чувар мреже (34) сматра да је то неуспех. 

- После неуспеха у Европи, где се нисмо квалификовали ни у Лигу Европе ни у Лигу конференција и испадања из купа од Мачве што је за нас неуспех, успели смо да се вратимо на праву стазу и полусезону завршимо као лидери првенства - почео је Милошевић. 

Долазак у Партизан је био сан, а међу црно-беле је стигао из крагујевачког Радничког после епизоде у Борцу из Бањалуке. 

- Са једне стране срећан што сам добио прилику да играм и радим у Партизану и браним боје клуба који је за мене један од најбољих и највећих у Србији. Било је изазовно пошто сам дошао након припреме и нисам имао много прилика да се адаптирам на цео тим, имали смо само тај турнир у Русији и одмах су кренуле утакмице у Европи. Било је изазовно, али мислим да није лоше испало - истиче Милошевић. 

Чекао је понуду из Саудијске Арабије...

- Сваки играч сања да заигра за један од највећих клубова у земљи. Имао сам добру сезону у Радничком, очекивао сам да нађем ангажман у Саудијској Арабији или некој таквој земљи, али када је стигао позив Партизана нисам се двоумио и одмах сам прихватио.

"Партизан је највећи".

- Партизан је највећи клуб у ком сам играо до сада. Освојио сам домаће титуле са Борцем из Бањалуке и Астаном, али ово је круна моје каријере - сматра чувар мреже. 

Деби пред Гробарима је био посебан. 

- Ја, буквално, нисам одрадио ниједан тренинг пред деби. То је било против АЕК-а из Ларнаке, пун стадион, невероватан осећај, драго ми је да сам то доживео у 35. години, али то није крај, голмани све дуже и дуже бране. Примера је доста... Сомера, Нојера, Тер Штегена, а има и Стојковић код нас... тако да сматрам да има доста тога да покажем у српском фудбалу, а и у Партизану. Желим да помогнем овим момцима у афирмацији и то не само на терену него и ван њега. Притом да и клуб нешто заради од тога, а и постигне успехе - истиче рођени Земунац који би већ наредне сезоне могао да заигра против клуба у ком је стасао. 

- Везан сам за Земун, прошао сам целу омладинску школу. Желим им да се пласирају у Суперлигу и сматрам да је такав један клуб потребан у најјачем рангу такмичења. 

Током полусезоне Партизан је сменио тренера Срђана Благојевића, са којим је Милошевић сарађивао и у Дебрецину. 

- То је спорт, то је нормално. Сви смо ми потрошна роба, у сваком тренутку се мењају играчи, тренери. На нама је да се адаптирамо на то и као што причамо стално... Партизан је изнад свих нас и морамо да наставимо да се боримо за овај грб. 

Нажалост, позив репрезентације још није дошао, али и за то има времена...

- То ми је неостварени циљ. Свестан сам да имамо сјајне голмане у репрезентацији, конкуренција је велика, али ја ћу се надати док год будем бранио. Надаћу се, никад се не зна... - оптимистичан је он. 

Први излет ван Србије десио се у Казахстан и то непосредно пред коронавирус. 

- Заиста веома изазовно, шест до девет месеци нисам видео своју породицу, они су овде били заробљени, а ја тамо. Притом је први инострани ангажман, па је само по себи било изазовно. Десила се и корона са чим се нико није сусрео и није било лако, али успео сам да се изборим са тим, захваљујући и људима који су у том тренутку били са Балкана са мном тамо - рекао је голман, који је бранио боје Каспија, а потом и Астане. 

Током тог периода проведеног у Азији имао је мука због свог имена и презимена. 

- Имао сам доста проблема, с обзиром да је Марко Милошевић, син Слободана је на интерполовој потерници и онда кад год сам слао новац из Казахстана кући проблем су биле провере које сам морао да пролазим. Дешавало се доста пута и сваки пут сам мислио да сам завршио са тим, али увек је изнова и изнова било проблема и нових провера. На крају сам нашао решење да новац шаљем преко другара жени и тако решим то - открио је Милошевић. 

Често посећује и кошаркашке мечеве, а посебно цени Жељка Обрадовића. 

- Жељко је једна институција. Као Пеп Гвардиола у фудбалу. Све око смене је било јако стресно и надам се да ће кошаркашки клуб успети то да преброди и врати се на прави пут. Кад год стигнем одем на утакмицу, син притом много воли кошарку и онда се трудим да што више пута посећујемо Београдску арену - рекао је чувар мреже и за крај разговора имао само једну спортску жељу за Нову годину. 

- Свесни смо у каквом времену живимо, да нас мало мало задеси нека недаћа и највећа жеља је да сви останемо здрави, а што се тиче спортских жеља - надам се да ћемо успети да одбранимо јесењу титулу - закључио је Милошевић. 

БОНУС ГАЛЕРИЈА: Погледајте како изгледа Дениз Аксој, спортска новинарка