ИЗВУЋИ ЋЕ СЕ? Сити има план како да не буде кажњен

ФК Манчестер сити покушава да се оправда одакле је долазио новац којим су финансирани спорни спонзорски уговори.

Клуб покушава да обори закључке независне комисије Премијер лиге, која је утврдила да је Сити кршио финансијска правила и да је кроз систем повезаних спонзорских аранжмана у клуб улазила огромна сума новца. Према наводима британског Дејли Мејла, реч је о више од милијарду евра, док је вредност комерцијалних партнерстава, према закључцима комисије, повећана за 978,32 милиона.

Ако Сити изгуби и ову битку, последице би могле да буду много озбиљније од новчане казне. У најтежем сценарију клуб би могао да се суочи и са избацивањем из Премијер лиге, али и са одузимањем трофеја. Због тога се сада води борба за нешто много веће од једне жалбе – за репутацију читаве ере.

Манчестер сити свој случај жели да сведе на једноставно питање, ко је заиста плаћао спонзорске уговоре? Клуб тврди да новац није долазио од његових власника, већ од Владе Абу Дабија, која је била власник или главни акционар компанија које су се појављивале као спонзори. У Ситију инсистирају да су такви пословни односи сасвим легитимни и да спонзорски уговори са компанијама које имају државно финансирање нису ништа неуобичајено у Премијер лиги, посебно када је реч о авио-компанијама.

Управо на тој тачки Сити гради одбрану. Клуб ће пред новом комисијом покушати да изнесе оно што описује као “убедљиве доказе” – банковне изводе и сведочења која би, према његовим тврдњама, требало да покажу да је новац заиста долазио са државних рачуна и да су га спонзори потом користили за испуњавање финансијских обавеза према клубу.

Премијер лига, са друге стране, има своје адуте. Посебно место у случају заузима серија хакованих имејлова које су размењивали званичници Манчестер ситија. У њима се говори о кретању новца од компаније “ЕДУГ”, преко спонзора, до клуба. У питању су трансакције вредне милионе евра.

На први поглед, садржај тих порука делује као веома озбиљан доказ против клуба. Међутим, Сити ће покушати да их представи другачије. Клупска страна тврди да су поједини наводи из имејлова били само претпоставке запослених, а не доказ стварног система финансирања. Зато ће у жалбеном поступку покушати да супротстави тим порукама банкарске документе и сведочења.

Уколико се потврде тврдње клуба, документација би могла да покаже да су средства заиста ишла од државних институција ка спонзорима, а затим од спонзора према Манчестер ситију. Проблем је што првобитна комисија није прихватила такво објашњење. Њена оцена била је да је оно “измишљено дуго псоле догађаја у покушају да се сакрију и прикрију чињенице о шеми прикривеног финансирања”.

То је једна од најтежих квалификација читавог процеса и управо због тога ће жалба имати огроман значај. Постоји, међутим, још један важан детаљ. Постојање спонзорских уговора није спорно. Питање је њихова вредност и начин на који је новац уплаћиван. Правила Премијер лиге која се односе на процену “фер тржишне вредности” одређених повезаних трансакција ступила су на снагу тек 2021. године.

Због тога је кључно питање за период који је обухваћен истрагом било другачије природе: ко је стварно финансирао те уговоре и да ли је новац који је завршавао у клубу прикривао директно финансирање власника?

Сити ће покушати да покаже да није постојао такав аранжман. Адвокати Манчестер ситија спремају још један фронт. Покушаће да доведу у питање и време које је арбитражно тело потрошило на доношење одлуке. Саслушање је одржано у Лондону, али је пресуда стигла готово две године касније. Заступници клуба ће тврдити да такво кашњење представља озбиљан проблем, јер би у сличним случајевима одлука требало да буде донета у року од три месеца од завршетка саслушања, а не после готово 20 месеци.

Њихов аргумент је једноставан: што више времена прође, то је теже члановима комисије да се прецизно сете свих доказа и сведочења која су чули током поступка. Због тога ће тврдити да је одлука “неисправна”.

Процес је био огроман. Пред комисијом се нашло више од 700 страница сведочења, а Сити сада покушава да кроз жалбу поново отвори кључна питања. Посебно инсистира на томе да је клуб током саслушања извео мање од 24 сведока, док Премијер лига, према тврдњама Ситија, није представила ниједну особу која би директно потврдила постојање онога што клуб назива “наводном завером”. То ће бити један од главних аргумената одбране.

Сити практично поручује да не постоји директан доказ који потврђује конструкцију Премијер лиге и да се читав случај великим делом заснива на тумачењу документације, имејлова и финансијских токова. Зато овај случај више није само правна фуснота уз историју Манчестер ситија.

Ако састав са Етихада успе да обори кључне закључке, сачуваће не само новац и статус у Премијер лиги, већ и огроман део репутације из периода у којем је под Гвардиолом постао једна од најдоминантнијих екипа европског фудбала. Ако изгуби, питање ће бити много непријатније: колико су трофеји, рекорди и године доминације били повезани са финансијским моделом који је Премијер лига оценила као недозвољен?