IZVUĆI ĆE SE? Siti ima plan kako da ne bude kažnjen
Možda im i uspe
FK Mančester siti pokušava da se opravda odakle je dolazio novac kojim su finansirani sporni sponzorski ugovori.
Klub pokušava da obori zaključke nezavisne komisije Premijer lige, koja je utvrdila da je Siti kršio finansijska pravila i da je kroz sistem povezanih sponzorskih aranžmana u klub ulazila ogromna suma novca. Prema navodima britanskog Dejli Mejla, reč je o više od milijardu evra, dok je vrednost komercijalnih partnerstava, prema zaključcima komisije, povećana za 978,32 miliona.
Ako Siti izgubi i ovu bitku, posledice bi mogle da budu mnogo ozbiljnije od novčane kazne. U najtežem scenariju klub bi mogao da se suoči i sa izbacivanjem iz Premijer lige, ali i sa oduzimanjem trofeja. Zbog toga se sada vodi borba za nešto mnogo veće od jedne žalbe – za reputaciju čitave ere.
Mančester siti svoj slučaj želi da svede na jednostavno pitanje, ko je zaista plaćao sponzorske ugovore? Klub tvrdi da novac nije dolazio od njegovih vlasnika, već od Vlade Abu Dabija, koja je bila vlasnik ili glavni akcionar kompanija koje su se pojavljivale kao sponzori. U Sitiju insistiraju da su takvi poslovni odnosi sasvim legitimni i da sponzorski ugovori sa kompanijama koje imaju državno finansiranje nisu ništa neuobičajeno u Premijer ligi, posebno kada je reč o avio-kompanijama.
Upravo na toj tački Siti gradi odbranu. Klub će pred novom komisijom pokušati da iznese ono što opisuje kao “ubedljive dokaze” – bankovne izvode i svedočenja koja bi, prema njegovim tvrdnjama, trebalo da pokažu da je novac zaista dolazio sa državnih računa i da su ga sponzori potom koristili za ispunjavanje finansijskih obaveza prema klubu.
Premijer liga, sa druge strane, ima svoje adute. Posebno mesto u slučaju zauzima serija hakovanih imejlova koje su razmenjivali zvaničnici Mančester sitija. U njima se govori o kretanju novca od kompanije “EDUG”, preko sponzora, do kluba. U pitanju su transakcije vredne milione evra.
Na prvi pogled, sadržaj tih poruka deluje kao veoma ozbiljan dokaz protiv kluba. Međutim, Siti će pokušati da ih predstavi drugačije. Klupska strana tvrdi da su pojedini navodi iz imejlova bili samo pretpostavke zaposlenih, a ne dokaz stvarnog sistema finansiranja. Zato će u žalbenom postupku pokušati da suprotstavi tim porukama bankarske dokumente i svedočenja.
Ukoliko se potvrde tvrdnje kluba, dokumentacija bi mogla da pokaže da su sredstva zaista išla od državnih institucija ka sponzorima, a zatim od sponzora prema Mančester sitiju. Problem je što prvobitna komisija nije prihvatila takvo objašnjenje. Njena ocena bila je da je ono “izmišljeno dugo psole događaja u pokušaju da se sakriju i prikriju činjenice o šemi prikrivenog finansiranja”.
To je jedna od najtežih kvalifikacija čitavog procesa i upravo zbog toga će žalba imati ogroman značaj. Postoji, međutim, još jedan važan detalj. Postojanje sponzorskih ugovora nije sporno. Pitanje je njihova vrednost i način na koji je novac uplaćivan. Pravila Premijer lige koja se odnose na procenu “fer tržišne vrednosti” određenih povezanih transakcija stupila su na snagu tek 2021. godine.
Zbog toga je ključno pitanje za period koji je obuhvaćen istragom bilo drugačije prirode: ko je stvarno finansirao te ugovore i da li je novac koji je završavao u klubu prikrivao direktno finansiranje vlasnika?
Siti će pokušati da pokaže da nije postojao takav aranžman. Advokati Mančester sitija spremaju još jedan front. Pokušaće da dovedu u pitanje i vreme koje je arbitražno telo potrošilo na donošenje odluke. Saslušanje je održano u Londonu, ali je presuda stigla gotovo dve godine kasnije. Zastupnici kluba će tvrditi da takvo kašnjenje predstavlja ozbiljan problem, jer bi u sličnim slučajevima odluka trebalo da bude doneta u roku od tri meseca od završetka saslušanja, a ne posle gotovo 20 meseci.
Njihov argument je jednostavan: što više vremena prođe, to je teže članovima komisije da se precizno sete svih dokaza i svedočenja koja su čuli tokom postupka. Zbog toga će tvrditi da je odluka “neispravna”.
Proces je bio ogroman. Pred komisijom se našlo više od 700 stranica svedočenja, a Siti sada pokušava da kroz žalbu ponovo otvori ključna pitanja. Posebno insistira na tome da je klub tokom saslušanja izveo manje od 24 svedoka, dok Premijer liga, prema tvrdnjama Sitija, nije predstavila nijednu osobu koja bi direktno potvrdila postojanje onoga što klub naziva “navodnom zaverom”. To će biti jedan od glavnih argumenata odbrane.
Siti praktično poručuje da ne postoji direktan dokaz koji potvrđuje konstrukciju Premijer lige i da se čitav slučaj velikim delom zasniva na tumačenju dokumentacije, imejlova i finansijskih tokova. Zato ovaj slučaj više nije samo pravna fusnota uz istoriju Mančester sitija.
Ako sastav sa Etihada uspe da obori ključne zaključke, sačuvaće ne samo novac i status u Premijer ligi, već i ogroman deo reputacije iz perioda u kojem je pod Gvardiolom postao jedna od najdominantnijih ekipa evropskog fudbala. Ako izgubi, pitanje će biti mnogo neprijatnije: koliko su trofeji, rekordi i godine dominacije bili povezani sa finansijskim modelom koji je Premijer liga ocenila kao nedozvoljen?
