КРОЗ КРВ, СУЗЕ И ЗНОЈ: Рођен је у избегличком кампу, руши све рекорде у Бајерну и бржи је од аутомобила

Алфонсо Дејвис / Извор: Профимедиа

Невероватна животна прича која не оставља равнодушним.

Алфонсо Дејвис је канадски фудбалер и тренутно је члан минхенског Бајерна.

ОВО СУ СЕРИЈЕ КОЈЕ СВАКО МОРА ДА ПОГЛЕДА

СКАНДАЛОЗНА ПОРУКА ИГРАЧИМА: Испред стадиона оставили СВИЊСКУ ГЛАВУ!

ДА ЛИ ЋЕ МИТАР ИГРАТИ НА ВЕМБЛИЈУ: Стигле последње вести из Фулама

„Српски“ Сакраменто први меч од рестарта НБА лиге игра ноћас (02.00) против Сан Антонија. Квота на Кингсе је 1,65, док је кец на Спарсе 2,50. Погледајте све квоте кладионице MOZZART за НБА лигу.

Дејвисови родитељи Дебеа и Викторија су пореклом из Либерије, из које беже због крвавог грађанског рата када је земља остала без најмање 400.000 становника, а још милион је емигрирало. Они одлазе у избеглички камп Будубураму, који се налази у источном делу Гане.

У овој држави се и родио, а мајка Виторија је објаснила тешке моменте кроз које су пролазили:

- Живот избеглица је попут уласка у контејнер или одласка у затвор. Није било начина да се изађе из кампа - говорила је Викторија.

Са непуних пет година Алфонсо се са породицом сели у Канаду, а отац напорно ради. Био је домар на универзитету у Онтарију, те радник у фабрици не би ли породица могла да крпи крај са крајем.

Алфонсо са 15 година и три месеца постаје најмлађи фудбалер који је потписао уговор у УСЛ-у, а дебитовао је два месеца касније.

Педантни енглески аналитичари измерили су да је у Лондону био бржи од аутомобила јер је у центру максимална дозвољена брзина 35 километара на час и сматра се да је он најбржи фудбалер!

- Ово је прича посвећена људима који сумњају у себе. Када погледате да играм за Бајерн из Минхена мислићете да сам одувек био сјајан фудбалер, али није тако. Када сам заиграо за Едмонтон мучио сам се, у млађим категоријама и некако али у првом тиму сам ударио у зид. Одувек сам желео да будем фудбалер у Европи, а када погледате тамо доминирају момци из Бразила и Аргентине. Зашто? Па, тамо није тако хладно. И даље се нисам навикао на снег... Рођен сам 2000. године у избегличком кампу у Гани, моји родитељи су из Либерије и никада нисмо видели снег. Када је први пут пао у Едмонтону, изашао сам напоље у мајици и шорцу! Додирнуо сам снег и био је хладан, убрзо су моји родитељи изашли и сликали га, хаха", почиње причу млади Алфонсо Дејвис за "Players Трибуне - па наставља:

- Када смо дошли у Едмонтон морали смо да се навикнемо на све. Становање, посао, школа, пријатељи, све. Био сам некако тих и срамежљив, а путем спорта сам упознао многе другаре. Играо сам фудбал, кошарку, одбојку, бавио се атлетиком, чак сам пробао и хокеј. Људи, нисам знао како да вежем клизаљке, па је морао другар да то уради за мене. Његови родитељи су поседовали клизалиште и дозволили нам да клижемо када год желимо. Изгледао сам као Бамби на том леду. Мада, ја никада и нисам желео да играм хокеј, већ фудбал. Са оцем сам гледао Челси и дивио сам се Дидијеу Дрогби и Мишелу Есијену. Моји родитељи су имали напорне послове и углавном радили по читав дан, чак и ноћу. Они нису могли да приуште бебиситерку, па сам ја мењао пелене и певао успаванке млађем брату и млађој сестри. Једног дана после школе, другар ме је позвао на пробу за Едмонтон Интернешналс и ја сам пристао. Био сам много нервозан и почео сам лоше, али чим је први дриблинг прошао, све је било боље и тренер нам је касније саопштио да смо прошли пробу и били смо одушевљени - прича Алфонсо Дејвис.

ФК Бајерн / Извор: Профимедиа

Ускоро, добио је позив од пријатеља да оде у тим који тренира његов отац и то је учинио.

- Није ми било јасно због чега се то десило. Едмонтон Страјкерси су били последњи у лиги, али ми је драго што сам отишао јер је тај човек мој садашњи агент. Ник Хузеј. Он је за врло кратко време променио ствари у тиму и постали смо много бољи. Мени је био више од тренера. Давао ми је храну, возио ме на тренинг и са тренинга, гледао ме је као да сам његово дете. Док сам био у Страјкерсима са 11 година сам добио позив Сент Николас академије и наставио да тренирам, а 2015. године одлазим у Ванкувер Вајткепсе.

Тамо ствари баш и нису ишле како треба.

- У априлу 2016. године сам везао неке баш лоше утакмице и Па Модоу Ка ми је пришао и рекао да морам да будем јак у глави јер само такви успеју. Он је играо у Европи и зна много о фудбалу, али сам мислио да је то само фраза. Послушао сам га, нисам клонуо духом и ствари су се стварно поправиле. Тако сам једном на тренингу успео да предриблам капитена и само сам чуо: Оооооооооооооооооо! Мршави клинац из Едмонтона је управо понизио капитена. Мислио сам да ће ме убити, хаха. Ипак, 15. јула сам потписао уговор са првим тимом и већ сутрадан смо ишли у Орландо где је било 22.000 људи. При резултату 2:2, тренер ми каже: 'Алфонсо, загреј се, улазиш'. Заледио сам се. Остало је још 14 минута, а ја сам упасао дрес и био спреман. Како је лопта кренула ка мени угледао сам дефанзивца и помислио: 'Боже, овај ће ме прегазити'. Ипак сам успео да спустим лопту и да шутнем, а иако лопта није ушла дала ми је много самопоуздања. За трен ока сам постао стандардан првотимац - наставља фудбалер Бајерна и додаје:

- Постигао сам осам голова за Вајткепсе и Бајерн Минхен је послао понуду за мене. Када те Бајерн тражи, прихваташ. Више нисам био онај стидљиви клинац, знао сам где идем и шта ћу да радим. Када сам дошао у Бајерн више нисам био нервозан, хтео сам да им свима покажем да сам спреман за фудбал на највишем нивоу. Освојио сам две титуле, два купа и наслов најбољег рукија Бундеслиге откако сам дошао у Бајерн. Ма колико времена провео у Немачкој, Северна Америка ће увек бити мој дом. Верујте ми, добре ствари ће долазити, ја сам тек почео - завршио је Алфонсо Дејвис.