"После ове кошмарне фудбалске вечери гледао сам стране медије..." Вучић се огласио о мечу против Албаније

Због овог меча се између осталог јавио и председник Републике Србије - Александар Вучић, који обилази радове на санацији и адаптацији Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије.

Вучић није много дужио о утакмици, практично је све провукао кроз само једну реченицу, где је рекао да је то била кошмарна ноћ. Он је између осталог поменуо то и кроз констатацију да је почео нови рат између Авганистана и Пакистана, где има 60 мртвих.

- Као што сте видели, јутрос је почео нови рат у свету, на граници Пакистана и Авганистана, пошто ја пратим, после ове кошмарне фудбалске ноћи, гледао сам стране медије, па сам ухватио Пакистан - Авганистан и видео да има већ 60 мртвих - поручио је Александар Вучић.

Касније је опширно причао о многим спортским темама, пре свега фудбалским. Он је истакао да ми боље играче немамо од овога што је играло.

- Кажу, ми смо бранили неке карте. Ја ћу сад овај пораза да сагледао, тежак, кошмарни пораз из једног другог угла. Ми боље фудбалере немамо, имамо једног играча који се синоћ појавио. Он је једини који игра Лигу шампиону. Млади Станковићев син, видео сам га први пут. Он једини игра Лигу шампиона. Албанци имају екипу у којој имате играче Лација, Аталанте, па све до неких клубова и тимова. Навикли смо да морамо да будемо најбољи у свему и да морамо да побеђујемо. Није била добро припремљена екипа, разочарани смо, тешко нам је пао пораз. Због туге нисам могао да спавам, не због беса као неки други људи. Неки људи производе само бес. Шта смо то урадили за било коју репрезентацију?

Рекао је и да је држава омогућила све спортистима.

- Је л' држава омогућила све фудбалерима, је л' омогућила довољно пара за чартер летове где треба, да имају добар смештај, имали су бољи смештај него Албанци у Нишу. Јесмо ли имали све? Били смо добри домаћили Албанцима, имали смо све. То смо урадили. Онда сам себе нашао да критикујем с правом, јесам ли ја пружио подршку тим људима? Макар што сам изашао да аплаудирам на стадиону, нисам, јер сам био уморан. Јер ми је било важније како ћу да се одморим после напорног дана, а не да пружим подршку нашој репрезентацији. Како пружамо подршку нашим тимовима? Хоћете да вас подсетим како смо урадили са кошаркашима. Дошли смо да их испратимо да се врате са златном медаљом, никад такву екипу нећемо имати, освајаћемо и са слабијим екипама. Играли су против Словеније, напунили су Арену, онај аниматор се уби да каже да вичемо Србија, Србија, тапшите. Два пута смо викнули Србија, Србија. Главна вест је била да су извиждали Милета Додика, стварно? Браво мајстори. Свака част на подршци, гадови једни најобичнији. Извиждали сте Милета Додика кад га странци руше, кад треба да пружите подршку нашој репрезентацији, да се бавимо квалитетом наше репрезентације и да кажемо момци урадите то и то што треба. Викали "пумпај", јесу викали Вучићу педеру? То је уобичајено.

Поменуо је и одбојкаше и одбојкашице.

- Не смем то да чујем? Ја слушам то од 2013. године, то је задатак, шаљете активисте да само то раде и ништа друго. Ништа друго не радите, не волите фудбал. Ви мрзите кошарку, фудбал, како смо испратили одбојкаше? Овај Крецу је изванредан селектор, вратиће мушку репрезентацију у велике висине. Повредила се Тијана и нисмо узели медаљу, а сигурно бисмо је узели. Градимо одбојкашки велелепни центар недалеко одавде. Сада ћемо имати, отварамо за месец, два. Кога смо испратили лепо? Кад смо у Београду па навијали за нашу репрезентацију. Зашто у Лесковцу? Па јер су до 83. минута навијали за Србију, нису главу окренули нашој репрезентацији. Кога смо поздравили, а нисмо дошли због себе и да изводимо политичке карафеке, бизнис карафеке и све друго. Срећни смо кад треба да их сачекамо, дође 5.000-6.000, ми слажемо да је 20.000. Дочекамо испод балкона, то је лепо. Ако неко не успе негде. Ти си најгори на свету. Ти Пикси не знаш да шутнеш лопту, ниси играо фудбал. Кога год да доведемо следећег. Је л' имамо неког тренера у лигама петице? Немамо ниједног. Кога год да доведемо, он је спасилац првих пет дана. Ништа није ваљало оно раније, а после 20 дана креће мржња јер није узео мене у тим, већ неког другог.

Поменуо је и шта је било са репрезентацијом, односно, да су им звиждали испред хотела.

- Хоћете да вас подсетим како смо испратили репрезентацију? У Нишу око шест, седам сати кад се момци одмарају, скупило се 200-300 згубидана и звижде испред хотела где је наша репрезентација. Мислили да су Албанци, већ су блокадери. Њима се не свиђа што се скупило 5.500 људи на другом крају. А онда сат и по пред утакмицу, пропао Вучићев покушај да ћацијима напуни стадион. Замисли, празне трибине сат и по пре утакмице. Добро јутро, Колумбо. Уместо да буде плави, црвени победите за своју земљу, јесте ли некад анализирали то? Јесте се питали је л' то могуће? Јесмо ли се питали где је наша кривица, жив сам се појео што нисам стигао и што нисам стигао да будем кад губимо и да волим своју земљу и да држим своју заставу кад губимо. Кад је најтежи пораз. Жив сам се појео. Био ми је син, ја нисам. Само знамо да квоцамо по другима, да обесимо све фудбалере и тако даље. Као и кошаркаше, заборавили да играју. Убише оног Николу Јокића, нема шта ниј дао за ову земље. Не, не, ћаци. Срам вас било више. Пођите од себе шта сте урадили за своју земљу, јесте ли направили негде нешто? Кад сте радили негде нешто, сем што чекате да неко донесе. Нама ће клубаштво да остане у свему, зато што се гаји мржња. Култ репрезентације? Ми смо најлакше гостовање за сваку екипу на свету. А што? Ко је на Маракани навијао за Енглеску против Србије, на 0:1 се прешло на другу страну. Ко да сам једном гледао. Шта би Звезда била без Севера или Партизан без југа? Да навијају исток и запад, то нису никакви навијачи. То су навијачи који ако није 2:0 за њихов тим после 15 минута, они пређу за ове друге. Они би водили боље, играли боље, како би шутнули лопту, то је чудо белосветско. Све знају, а управа би направила чудо коју би створили.

Открио је када је плакао први пут.

- Кад тражиш три динара дај за клуб, нећу. Репрезентација је туђе чедо, невољено чедо, ја волим репрезентацију Србије и жао ми је што нисам био да покажем љубав према српској тробојци и кад добијамо, изгубимо. Кад сам био клинац, кад сам навијао најгласнији сам био кад губимо 3:0, 4:0. Први пут сам видео кад сам плакао, Звезда изгубила од Челика 1:0, то је било 1977. године. Имао сам седам година, водио ме отац на утакмицу, плачем и чује се звижде стручњаци са запада. Водио ме отац на север, почињем да вичем из свег гласа из ината - Звезда, Звезда. Из ината, као што ћу да вичем Србија, Србија из ината кад је тешко. Кад је лепо и лако, има их милијарду. Не можеш се пробити ни на који начин, ја сам уз своју земљу кад је најтеже. Дође неки чудан морал са трибина кад људи морају то да разумеју. Поносан сам на лесковачку публику. До 83. минута се није чуло "Пикси одлази", већ Србија, Србија и Косово - Србија. Гледају немогућу утакмицу, не знате колико је тешко навијати где губиш од таквог противника где не очекујеш да губиш.

Рекао је потом и да скида капу Лесковцу.

- Лесковац, скидам капу, свака част људи. Ми овде да се научимо, изударао бих себе што нисам стигао на утакмицу. Сад сте чули није ми жао, ја бих себе изударао што нисам стигао да подржим момке и своју земљу кад је тешко у прилично неважним стварима. Зато ја позивам Србе са Косова да данас победимо у важним стварима. 

Иначе, Србија је поразом од Албаније дошла до веома тешког момента у квалификацијама, пошто им треба право чудо да дођу и до баража за Мундијал.