РАСПРИЧАЛА СЕ МИЛКА: "Не може ни Халанд сам, спорт ме брзо научио"
Имала је шта да каже
Потпредседница за пословну политику ФК Партизан Милка Форцан дала је интервју за НИН.
Тема је било функционисање клуба из Хумске.
- Велики фудбалски клубови јесу бизнис. Без здравих финансија, доброг управљања и одрживог модела пословања нема ни спортских резултата. Али ако клуб сведемо на биланс успеха, онда смо изгубили његову суштину. Велики клубови су много више од компанија. Они су институције колективног памћења. Носе идентитет градова, генерација и читавих заједница. Људи не навијају за клуб зато што има добар пословни план, већ зато што у њему препознају део себе, своје породице и свог детињства. Фудбал је један од ретких друштвених феномена који окупља људе без обзира на године, образовање или социјални статус. Искуство из привреде научило ме је да су дисциплина, одговорност и економска одрживост неопходни. Али моје искуство у Партизану подсетило ме је да постоје организације чија се вредност не може мерити само новцем. Када управљате клубом као што је Партизан, не управљате само спортским системом већ и делом националне спортске баштине. То је привилегија, али и велика обавеза – каже Милка Форцан, па наставља.
- Најтеже је пронаћи равнотежу. Ако вас воде искључиво емоције, ризикујете да доносите популарне, али погрешне одлуке. Ако вас води само финансијска рационалност, онда клуб почиње да губи свој идентитет и везу са људима који га истински воле. Сматрам да је улога руководства да разуме сложеност навијања, али да не буде њен талац. Навијачи имају право на велика очекивања и надања јер без тога спорт губи своју суштину. Ми који управљамо клубом имамо обавезу да ту енергију и припадност преточимо у систем у којем су резултати последица доброг рада и дугорочног планирања. У Партизану је то посебно изражено. Свака одлука има одјек међу стотинама хиљада, чак и милионима људи који клуб доживљавају као део сопственог идентитета. Управо зато је неопходно да емоција буде покретач, али не и кормило. Ако изгубите компас, не знате куда идете. Ако изгубите кормило, не можете да стигнете тамо где сте кренули.
Победе припадају играчима, а порази управи?
- Мислим да је то природно. У старту си играчи и тренери главни актери и они заслужено добијају највећи аплауз када побеђују. С друге стране, кад ствари не иду добро, јавност с правом очекује одговорност оних који доносе одлуке. Улога руководства јесте да преузме одговорност, чак и када јавност не види сам процес доношења одлука, што је чест случај. У фудбалу су емоције интензивније него у већини других области. Зато су и критике гласније, понекад и неправедне, али то је део посла. Важно је да вас похвале не понесу, ни критике не паралишу. Одлуке морају да се донесу на основу онога што је добро за клуб на дужи рок, не на основу дневног расположења јавности. А притисак јавности је изузетно јак у време дигиталних медија, брзином светлости сте обавештени о свему. По мом мишљењу, успех руководства мериће се тиме да ли је клуб после нашег мандата стабилнији, уређенији и јачи него што је био када смо долазили. Мериће се и по томе да ли је вредност тима порасла. Ако је тако, онда смо урадили свој део посла, без обзира на аплаузе и критике - рекла је Форцан.
Нова је у свету фудбала.
- Дошла сам са уверењем да пословни свет има шта да понуди спорту. И даље то мислим. Али сам врло брзо препознала да спорт има чему да научи све нас који нисмо добили из тог миљеа.. У компанијама се резултати најчешће квартални или годишњи. У фудбалу сте оцењени свака три дана. Тај интензитет вас учи дисциплини, отпорности и способности да се после победе или пораза врло брзо вратите у равнотежу. Затим, снага припадности. Навијач остаје уз клуб и када он побеђује и када губи. То је капитал који не можете купити и који вас обавезује да сваку одлуку доносите са свешћу да иза ње стоје људи који клуб доживљавају као део свог живота. Спорт показује колико су поверење, заједничка визија и култура тима важнији од појединаца. То важи и за најуспешније компаније. Фудбал је најбољи пример да индивидуални квалитет никада није довољан без колектива. Можете имати најбољег играча, најбољег тренера или руководиоца, али ако систем не функционише, резултат ће изостати. Често се мисли да је кључ само у играчима И тренеру, али резултат зависи од читавог ланца. Посао економа је важан, да ли ће обезбедити на време све што је потребно играчима, преко доктора И физиотерапеута који треба да врати играча спремног, до људи из Омладинске школе који годинама граде карактер И навике младих играча.
- Фудбалски клуб је екосистем. Када једна карика попусти, све трпи. А када свака карика одради свој део посла, чак и невидљиво и тихо, добијате стабилност из које долазе резултати. Управо зато је опасно када било ко унутар клуба почне да доживљава своју улогу као важнију од самог система. Када неко личну амбицију стави изнад заједничког циља, губи се оно што је у спорту најважније – поверење и јединство. Успешни тимови нису они у којима нема јаких личности. Напротив. Велики тимови увек имају снажне појединце. Али разлика је у томе што ти појединци разумеју да своју снагу стављају у службу заједничког резултата. Појединац може да направи разлику у неком тренутку, али само тим може да створи трајан успех. Да ли Халанд, уз невероватан таленат, рад и популарност, може да постигне гол против Енглеске ако у организацији игре једна карика закаже? Не може, И о томе бруји интернет ових дана, вероватно ће стотине анализа бити на ову тему. Када лични интереси постану важнији од циља тима. Чак И најталентованији појединци почињу да слабе систем - закључила је Милка Форцан.