RASPRIČALA SE MILKA: "Ne može ni Haland sam, sport me brzo naučio"
Imala je šta da kaže
Potpredsednica za poslovnu politiku FK Partizan Milka Forcan dala je intervju za NIN.
Tema je bilo funkcionisanje kluba iz Humske.
- Veliki fudbalski klubovi jesu biznis. Bez zdravih finansija, dobrog upravljanja i održivog modela poslovanja nema ni sportskih rezultata. Ali ako klub svedemo na bilans uspeha, onda smo izgubili njegovu suštinu. Veliki klubovi su mnogo više od kompanija. Oni su institucije kolektivnog pamćenja. Nose identitet gradova, generacija i čitavih zajednica. Ljudi ne navijaju za klub zato što ima dobar poslovni plan, već zato što u njemu prepoznaju deo sebe, svoje porodice i svog detinjstva. Fudbal je jedan od retkih društvenih fenomena koji okuplja ljude bez obzira na godine, obrazovanje ili socijalni status. Iskustvo iz privrede naučilo me je da su disciplina, odgovornost i ekonomska održivost neophodni. Ali moje iskustvo u Partizanu podsetilo me je da postoje organizacije čija se vrednost ne može meriti samo novcem. Kada upravljate klubom kao što je Partizan, ne upravljate samo sportskim sistemom već i delom nacionalne sportske baštine. To je privilegija, ali i velika obaveza – kaže Milka Forcan, pa nastavlja.
- Najteže je pronaći ravnotežu. Ako vas vode isključivo emocije, rizikujete da donosite popularne, ali pogrešne odluke. Ako vas vodi samo finansijska racionalnost, onda klub počinje da gubi svoj identitet i vezu sa ljudima koji ga istinski vole. Smatram da je uloga rukovodstva da razume složenost navijanja, ali da ne bude njen talac. Navijači imaju pravo na velika očekivanja i nadanja jer bez toga sport gubi svoju suštinu. Mi koji upravljamo klubom imamo obavezu da tu energiju i pripadnost pretočimo u sistem u kojem su rezultati posledica dobrog rada i dugoročnog planiranja. U Partizanu je to posebno izraženo. Svaka odluka ima odjek među stotinama hiljada, čak i milionima ljudi koji klub doživljavaju kao deo sopstvenog identiteta. Upravo zato je neophodno da emocija bude pokretač, ali ne i kormilo. Ako izgubite kompas, ne znate kuda idete. Ako izgubite kormilo, ne možete da stignete tamo gde ste krenuli.
Pobede pripadaju igračima, a porazi upravi?
- Mislim da je to prirodno. U startu si igrači i treneri glavni akteri i oni zasluženo dobijaju najveći aplauz kada pobeđuju. S druge strane, kad stvari ne idu dobro, javnost s pravom očekuje odgovornost onih koji donose odluke. Uloga rukovodstva jeste da preuzme odgovornost, čak i kada javnost ne vidi sam proces donošenja odluka, što je čest slučaj. U fudbalu su emocije intenzivnije nego u većini drugih oblasti. Zato su i kritike glasnije, ponekad i nepravedne, ali to je deo posla. Važno je da vas pohvale ne ponesu, ni kritike ne parališu. Odluke moraju da se donesu na osnovu onoga što je dobro za klub na duži rok, ne na osnovu dnevnog raspoloženja javnosti. A pritisak javnosti je izuzetno jak u vreme digitalnih medija, brzinom svetlosti ste obavešteni o svemu. Po mom mišljenju, uspeh rukovodstva meriće se time da li je klub posle našeg mandata stabilniji, uređeniji i jači nego što je bio kada smo dolazili. Meriće se i po tome da li je vrednost tima porasla. Ako je tako, onda smo uradili svoj deo posla, bez obzira na aplauze i kritike - rekla je Forcan.
Nova je u svetu fudbala.
- Došla sam sa uverenjem da poslovni svet ima šta da ponudi sportu. I dalje to mislim. Ali sam vrlo brzo prepoznala da sport ima čemu da nauči sve nas koji nismo dobili iz tog miljea.. U kompanijama se rezultati najčešće kvartalni ili godišnji. U fudbalu ste ocenjeni svaka tri dana. Taj intenzitet vas uči disciplini, otpornosti i sposobnosti da se posle pobede ili poraza vrlo brzo vratite u ravnotežu. Zatim, snaga pripadnosti. Navijač ostaje uz klub i kada on pobeđuje i kada gubi. To je kapital koji ne možete kupiti i koji vas obavezuje da svaku odluku donosite sa svešću da iza nje stoje ljudi koji klub doživljavaju kao deo svog života. Sport pokazuje koliko su poverenje, zajednička vizija i kultura tima važniji od pojedinaca. To važi i za najuspešnije kompanije. Fudbal je najbolji primer da individualni kvalitet nikada nije dovoljan bez kolektiva. Možete imati najboljeg igrača, najboljeg trenera ili rukovodioca, ali ako sistem ne funkcioniše, rezultat će izostati. Često se misli da je ključ samo u igračima I treneru, ali rezultat zavisi od čitavog lanca. Posao ekonoma je važan, da li će obezbediti na vreme sve što je potrebno igračima, preko doktora I fizioterapeuta koji treba da vrati igrača spremnog, do ljudi iz Omladinske škole koji godinama grade karakter I navike mladih igrača.
- Fudbalski klub je ekosistem. Kada jedna karika popusti, sve trpi. A kada svaka karika odradi svoj deo posla, čak i nevidljivo i tiho, dobijate stabilnost iz koje dolaze rezultati. Upravo zato je opasno kada bilo ko unutar kluba počne da doživljava svoju ulogu kao važniju od samog sistema. Kada neko ličnu ambiciju stavi iznad zajedničkog cilja, gubi se ono što je u sportu najvažnije – poverenje i jedinstvo. Uspešni timovi nisu oni u kojima nema jakih ličnosti. Naprotiv. Veliki timovi uvek imaju snažne pojedince. Ali razlika je u tome što ti pojedinci razumeju da svoju snagu stavljaju u službu zajedničkog rezultata. Pojedinac može da napravi razliku u nekom trenutku, ali samo tim može da stvori trajan uspeh. Da li Haland, uz neverovatan talenat, rad i popularnost, može da postigne gol protiv Engleske ako u organizaciji igre jedna karika zakaže? Ne može, I o tome bruji internet ovih dana, verovatno će stotine analiza biti na ovu temu. Kada lični interesi postanu važniji od cilja tima. Čak I najtalentovaniji pojedinci počinju da slabe sistem - zaključila je Milka Forcan.
