"СНИМАК ЈЕ ЈЕЗИВ": Ђуровски се огласио након болнице
Легендарни фудбалер Црвене звезде - Бошко Ђуровски, забринуо је целокупну јавност када је пре седам дана на комеморацији прерано преминулом Дејану Миловановићу пао у несвест током говора. Он му је био тренер, једва је стајао на говорници, после тога му је позлило.
Одмах је Ђуровски транспортован у болницу, на инсистирање Милована Бојића је оперисан, успеошно се опоравио и спреман је да поново бодри своју највећу љубав. Испричао је у интервјуу за "Курир" шта се заправо десило.
- Супер се осећам. Добро је сада. Богу хвала. Сећам се свега, што се десило прошле суботе. Пао ми је притисак. Све ми се ваљда накупило, мало су ме стигле и емоције, јер је Дејан Миловановић био моје дете, мој капитен. Било је и вруће. И ето, десило се то, што се десило. Добро сам. Снимак је језив, гледао сам... По неколико пута. Све је то за људе. Важно је да сам сада добро. Идем данас на утакмицу против крагујевачког Радничког. Могао сам и на Селтик, него била је велика гужва... - рекао је Ђуровски за Курир.
Без свести је био само неколико секунди, после се свега сећа.
- Само на пар секунди изгубио сам свест. Брзо сам дошао к себи. Први ми је притрчао Терза (Звездан Терзић оп.а.), полио ме водом... Одмах сам се повратио. Знао сам да није ништа страшно, дешавају се ти емотивни стресови... Али, доктор Милован Бојић је инсистирао да одем на снимање главе и свега осталог. Имао сам огреботину на глави, јер сам ударио о сто, али све је у реду. Прегледи су показали да је са мном све како треба, да су глава и срце у реду. Чека ме и вађење конаца у недељу преподне, или у понедељак.
Пото мје отворио душу о Дејану Миловановићу.
- Декса је превише играо фудбал, чини ми се. Превише је волео фудбал. Отишао је у вечност. Сваки дан је био у патикама, онако лежерно обучен, увек спреман да иде на термин. И даље сам потресен његовом смрћу. Био је мој капитен, када смо заједно са Црвеном звездом узели прву српску дуплу круну. Лидер, прави вођа и пример какав човек треба да буде. Много ми је жао, што је отишао тако прерано... Помагао је свима, играо хуманитарне утакмице... Његовим одласком остаће једна празнина, која се тешко може попунити.
