Драган Стојковић Пикси је урадио нешто што СВЕТ НИЈЕ ВИДЕО: Француз ОДМАХ морао да се огласи - остао је запањен (ВИДЕО)
Драган Стојковић Пикси, актуелни селектор српског националног тима је својевремено постигао нестваран гол док је као тренер предводио Нагоју у Јапану. Није пета Звездина звезда играла никакву утакмицу већ је искористио један тренутак када је лопта ишла у правцу у његове клупе. Дао је невиђени гол и уследила је неверица на трибинама.
Пре него што је постао селектор, Драган Стојковић је као тренер радио у Јапану и Кини.
Водио је најпре Нагоју, а потом је био стратег Гвангжуа R&F.
Током играчке каријере Пикси је дао мноштво спектакуларних голова, али веровали или не један такав погодак је дао и док је седео на клупи Нагоје.
Несвакидашњи гол Стојковић је постигао 2009. на мечу између Нагоје и Јокохаме.
Наиме, голман Јокохаме је испуцао лопту ван терена како би се једном играчу указала помоћ, а лопта је летела право према клупи Нагоје.
Тамо ју је Пикси спремно докачао и фантастичним волеј ударцем је послао лопту право у мрежу голмана Еномотоа.
Навијачи и коментатори су били одушевљени овим голом, али не и судија меча који му је моментално показао црвени картон што је изазвало негодовање публике која је овацијама испратила српског стручњака.
За сјајан гол признање му је одао тадашњи председник УЕФА, Мишел Платини.
-Господине Стојковићу, гол који сте постигли против Јокохаме као тренер Нагоје најчудеснији је погодак који сам видео на фудбалским теренима широм света. Тај гол још више добија на значају пошто сте га постигли са тренерске клупе. Били сте обучени потпуно другачије од играча на терену, у оделу и ципелама. Жао ми је што вам је судија након тога показао црвени картон и искључио вас са утакмице – писало је у Платинијевом писму.
Пикси је играчку каријеру започео у Радничком из Ниша одакле је 1986. године прешао у Црвену звезду. Убрзо је постао капитен тима и један од најбољих фудбалера у Југославији. Трећег маја 1989. промовисан је у пету Звездину звезду.
Годину дана касније је прешао у француски Олимпик из Марсеја са којим је већ у првој сезони дошао до финала Купа европских шампиона у којем се његов клуб састао управо са Црвеном звездом, а Стојковић је одиграо свега неколико минута. Из Олимпика је прешао у Верону где је провео једну сезону. Играчку каријеру је завршио у Нагоји.
За репрезентацију Југославије одиграо је 84 утакмице и постигао 15 голова. Дебитовао је 12. новембра 1983. године против Француске (0:0) у Београду, а опростио се 4. јула 2001. против Јапана (0:1). Учествовао је на Светским првенствима 1990. у Италији и 1998. у Француској.
На Мундијалу у Италији 1990. одиграо је пет утакмица и постигао два гола против Шпаније у осмини финала за победу од 2:1 и пласман у четвртфинале, где је Аргентина зауставила Југославију после бољег извођења пенала. Пето место са тог шампионата један је од последњих успеха репрезентације на великим такмичењима.
У Француској 1998. одиграо је сва четири меча и постигао гол против Немачке у групној фази (2:2), а национални тим је такмичење завршио на десетом месту поразом од Холандије у осмини финала (1:2). На Европском шампионату 1984. је као тинејџер одиграо три утакмице и постигао гол у поразу од Француске (2:3). На Европском првенству 2000. у Белгији и Холандији забележио је наступе на сва четири меча, а Југославија је заустављена у четвртфиналу против Холандије (1:6). Освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма 1984. године у Лос Анђелесу.
У октобру 2001. године Стојковић је постао председник Фудбалског савеза Југославије, наследивши на том месту Миљана Миљанића. За време његовог мандата репрезентација није успела да се пласира на Светско првенство 2002. године у Јапану и Јужној Кореји и на Европско првенство 2004. године у Португалу. Стојковић се на позицији председника савеза задржао до истека мандата 2005. године.
У јулу 2005. Стојковић је постао председник ФК Црвена звезда. За две сезоне као председник освојио је две дупле круне (све трофеје на домаћој сцени), био два пута на корак од Лиге шампиона (Звезда елиминисана у последњем колу квалификација од Милана и Ренџерса).
Клуб је у те две сезоне два пута учествовао у групној фази Купа УЕФА, а био је и близу да презими у Европи у сезони 2005/06. али је гол Кевина Гамеира у надокнади времена утакмице у Стразбуру коштао изабранике Валтера Зенге европског пролећа.
У току фудбалске сезоне 2007/08. одлази поново у Јапан да би тренирао Нагоју. У дебитантској сезони са клубом заузима треће место у првенству. У трећој сезони као тренер Нагоје, 2010. године је донео прву титулу шампиона овом клубу и тако се заувек уписао у клупску историју. Нагоју је напустио 2013. године. У августу 2015. Стојковић је преузео кинески Гуангџоу.
Дана 3. марта 2021, Пикси је званично преузео репрезентацију Србије и потписао је уговор до 2024. године. Под његовим вођством, Србија је успела да се квалификује на Светско првенство 2022. након што је у последњем колу у групи А квалификација у гостима побеђена Португалија с резултатом 1:2.
После је Србија са њим отишла и на Европско првенство 2024. године, а на оба такмичења испали смо у групној фази.