БРАУН ПРЕД ОЛИМПИЈАКОС ПРИЧАО О СУСРЕТУ СА НИЛИКИНОМ: "Он ми је јако добар пријатељ, као брат"

Један од најбољих играча Партизана је у разговору са грчком Газетом открио да зна колико је Олимпијакос добра екипа.

- Они имају веома добар тим, комбинацију бекова и центара, тако да ће то свакако бити изазов. Али имали смо добре тренинге последњих дана, новајлије се полако уклапају, навикавају се на наше акције. Биће то добра и забавна утакмица - изјавио је Браун.

Црно-бели су после осам кола у Евролиги на скору 3-5, а Браун сматра да две победе више грчке екипе ништа не значе.

- Није ствар само у њиховим резултатима, већ и у нашем самопоуздању. У Евролиги свако може сваког да победи, зато је важно колико си спреман. Имали смо тежак пораз прошле недеље, али као што сам рекао — тренирали смо добро и наћи ћемо ритам - јасан је Браун.

Очекује Брауна и саиграче дуел са Ниликином који је протеклог лета прешао из Партизана у Олимпијакос.

- Биће "треш тока" наравно. Радили смо то и на тренинзима. Он ми је јако добар пријатељ, као брат. На терену постоји наша такмичарска природа, али после утакмице све буде у реду -додао је Браун.

Неизбежна тема је и рад са Жељком Обрадовићем.

- Он вас изазива. Одговорни сте, очекује да будете професионалци. Све то вам даје сјајне особине и помаже да растете као особа. Имамо добар однос, могу да разговарам с њим о свему. Разговарали смо неколико пута, он је тај тип човека — отворена књига, слуша вас - истакао је Браун.

Браун је пре него што је потписао за Партизан у НБА лиги провео шест сезона, одиграо 290 утакмица, а најдубљи траг оставио је у Милвоки Баксима.

- Постоји разлика у менталитету између НБА и Евролиге. То је потпуно друга игра — размак, ритам, физичка игра. Све је другачије, али има својих предности. Волим и једно и друго, једноставно волим да играм кошарку. Не могу да ставим једно изнад другог. Када сам дошао у Милвоки имао сам само 21 годину, али сам већ тада имао радне навике, јер сам знао да морам себи да створим предност. Бити тамо и гледати Јаниса Адетокумба, како тренира, мотивисало ме је и натерало да будем бољи. Његова радна етика је луда. После мене, он је други највећи радохоличар. И ја сам много радио, али он је увек у теретани — после тренинга, пре тренинга, после шута, пре и после утакмица. Ради без престанка. Имајући у виду све што је морао да прође доласком у САД, морао је много тога да балансира. Од њега сам научио шта значи пронаћи баланс између живота и кошарке и шта посвећеност заправо значи - закључио је Браун.