ГЕСТ ВРЕДАН ДИВЉЕЊА: Михина породица звала Полонару док је био у болници и пружила му велику подршку!
Прелепа прича нам стиже из Болоње. Италијански кошаркаш, Акиле Полонара се као лав бори са опаком болешћу због чега добија подршку из читавог света од многобројних прослављених спортиста, а испричао је и да му је подршку у тешким данима пружила и породица трагично преминулог Синише Михајловића.
Полонара је оболео од мијелоидне леукемије, исте болести која је однела живот поменутог прославјеног српског фудбалера.
Претходних неколико седмица, италијански кошаркаш је лежао у истој болници у којој се својевремено лечио наш и Синиша Михајловић.
У међувремену стигле су лепе вести па је пуштен кући и биће пребачен у Валенсију где ће наставити опоравак.
У интервјуу за Коријере дел Сера, подвукао је да је добио велику подршку од Синишине супруге Аријане која је са њим поделила причу о Синишиној борби.
- Да, наравно. Његова жена Аријана и деца су ме одмах позвали. Нисмо се раније познавали. Објаснили су ми да је Синишина леукемија била нетипична. Другог дана смо се већ упознали по први пут, причали смо преко групног позива, она и сва њена деца. Они су заиста брижни и осетљиви људи - биле су речи Полонаре.
Полонара је додао да се осећа боље од како је изашао из болнице и да су му највећа подршка убедљиво сурпуга и деца.
- Откако сам изашао у петак из болнице, све је боље и осећам да имам снаге. Видео са децом настао је спонтано. Ерика ми је рекла сачекај мало у колима, а онда су ме изненада "напали" загрљајима. Какав тренутак након што их нисам видео месец и по дана. Следећег јутра пробудио сам се поред њих у кревету и било је прелепо. Избацили су Ерику из кревета јер су желели да спавају са татом. Нисмо им рекли да сам био у болници, мали су још - објаснио је Полонара.
Објашњава да му је дуго требало да се избори са мислима након сазнања да болује од леукемије.
- Ишло је од таме до страха, па и смрти. Једва су успели да ми саопште ту вест у болници "Сант Орсоли" у Болоњи. Хематолог је ушао и рекао да нема добре вести. Потом је стао збуњено, не баш из разлога што није знао шта да ми каже, него је бирао речи. Сама реч леукемија изазива страх. Тешко је када кренеш са терапијама.