Љубав која му је донела ПРАВО БОГАТСТВО: Поред кошарке Душко Вујошевић имао још једну ВЕЛИКУ СТРАСТ - Зарадио је БРДО ПАРА!
Покојни кошаркашки тренер Душко Вујошевић био је много више од спортског ауторитета - био је страствени колекционар уметнина, чија је приватна збирка постала једна од најцењенијих у Србији.
Његова љубав према уметности почела је још пре три деценије, када га је пријатељ галериста увео у свет колекционарства, а током година сакупио је око седамдесет до стотину дела најзначајнијих српских сликара 20. века, међу којима су Сава Шумановић, Петар Лубарда, Мило Милуновић и Војо Станић. Процене стручњака показују да поједина дела из његове збирке данас могу достићи десетине хиљада евра, што имплицира да је укупна вредност колекције могла ићи у милионске износе, иако Вујошевић никада није желео да објави тачне цифре.
За разлику од типичних инвеститора, Вујошевић није приступао уметности као начину да заради новац. Отворено је говорио:
-Нисам улагао у куће, станове и јахте, већ у слике.
У другој изјави је додао:
-Ја јесам себи ускратио неке ствари због тога што ово сматрам вреднијим…
Ове реченице јасно показују његову филозофију - уметност је за њега била вредност коју поседује за себе, а не инструмент за финансијски профит.
Ретко се одвајао од својих дела, углавном их је позајмљивао за изложбе, а збирку је сматрао породичним наслеђем и привилегијом коју је желео да сачува. У том смислу, потенцијална зарада постојала је једино на папиру, кроз раст вредности уметничких дела, али никада није реализована на тржишту. Вујошевић је у једном интервјуу објаснио:
-Уметност није за трговину, већ за живот, за културу, за генерације које долазе.
Стручњаци истичу да уметничко тржиште може бити профитабилно, али је неликвидно, субјективно и ризично, посебно на мањим тржиштима попут Србије. Вујошевићев приступ делује готово старински, али је дугорочно рационалан - улагање у врхунска дела и очување културне вредности ствара капитал који надмашује класичну финансијску логику.
Његова прича носи важну економску лекцију: највредније инвестиције нису увек оне које доносе брзу зараду, већ оне које комбинују страст, квалитет и дугорочно промишљање. Вујошевић је показао да уметност може бити истовремено улагање и животни позив, комбинација ретка у модерном пословном свету, где се све мери кроз РОИ и краткорочне профите. Његова збирка и данас је симбол да права вредност често лежи у личној визији и култури, а не само у бројевима на папиру.
