Ljubav koja mu je donela PRAVO BOGATSTVO: Pored košarke Duško Vujošević imao još jednu VELIKU STRAST - Zaradio je BRDO PARA!
Pokojni košarkaški trener Duško Vujošević bio je mnogo više od sportskog autoriteta - bio je strastveni kolekcionar umetnina, čija je privatna zbirka postala jedna od najcenjenijih u Srbiji.
Njegova ljubav prema umetnosti počela je još pre tri decenije, kada ga je prijatelj galerista uveo u svet kolekcionarstva, a tokom godina sakupio je oko sedamdeset do stotinu dela najznačajnijih srpskih slikara 20. veka, među kojima su Sava Šumanović, Petar Lubarda, Milo Milunović i Vojo Stanić. Procene stručnjaka pokazuju da pojedina dela iz njegove zbirke danas mogu dostići desetine hiljada evra, što implicira da je ukupna vrednost kolekcije mogla ići u milionske iznose, iako Vujošević nikada nije želeo da objavi tačne cifre.
Za razliku od tipičnih investitora, Vujošević nije pristupao umetnosti kao načinu da zaradi novac. Otvoreno je govorio:
-Nisam ulagao u kuće, stanove i jahte, već u slike.
U drugoj izjavi je dodao:
-Ja jesam sebi uskratio neke stvari zbog toga što ovo smatram vrednijim…
Ove rečenice jasno pokazuju njegovu filozofiju - umetnost je za njega bila vrednost koju poseduje za sebe, a ne instrument za finansijski profit.
Retko se odvajao od svojih dela, uglavnom ih je pozajmljivao za izložbe, a zbirku je smatrao porodičnim nasleđem i privilegijom koju je želeo da sačuva. U tom smislu, potencijalna zarada postojala je jedino na papiru, kroz rast vrednosti umetničkih dela, ali nikada nije realizovana na tržištu. Vujošević je u jednom intervjuu objasnio:
-Umetnost nije za trgovinu, već za život, za kulturu, za generacije koje dolaze.
Stručnjaci ističu da umetničko tržište može biti profitabilno, ali je nelikvidno, subjektivno i rizično, posebno na manjim tržištima poput Srbije. Vujoševićev pristup deluje gotovo starinski, ali je dugoročno racionalan - ulaganje u vrhunska dela i očuvanje kulturne vrednosti stvara kapital koji nadmašuje klasičnu finansijsku logiku.
Njegova priča nosi važnu ekonomsku lekciju: najvrednije investicije nisu uvek one koje donose brzu zaradu, već one koje kombinuju strast, kvalitet i dugoročno promišljanje. Vujošević je pokazao da umetnost može biti istovremeno ulaganje i životni poziv, kombinacija retka u modernom poslovnom svetu, gde se sve meri kroz ROI i kratkoročne profite. Njegova zbirka i danas je simbol da prava vrednost često leži u ličnoj viziji i kulturi, a ne samo u brojevima na papiru.
