"НЕ ЗНАМ ДА ЛИ САМ УСПЕО ДА БУДЕМ ОНО ШТО СИ ТИ МИСЛИО...": Порука Богдана Богдановића посвећена Вујошевићу расплакала Србију
Читав дан, овај 8. април је обојен у црно. Легендарни тренер Душко Вујошевићје преминуо после борбе против тешке болести, а због њега су се јавили многи бивши кошаркаши који су сарађивали с овим човеком, али и они који су играли против њега.
Током читавог дана се очекивала и порука Богдана Богдановића, капитена кошаркашке репрезентације Србије којег је и Душко Вујошевић направио играчем какав је данас.
- Драги Дуле, тренеру, данас је најтеже наћи праве речи којима бих могао да опишем твоју величину, лик и дело. Никада нећу заборавити наш први сусрет када си ме благим осмехом погледао и стегао ми руку. Осећао сам се толико уплашено, а опет узбуђено јер ћу имати прилику да радим са тобом. Нисам знао шта ме чека, али сам ти веровао до смрти. Показао си ми како се гради личност, како се постаје професионалац, како се гради самопоуздање, како се тренира, како се гради тим, шта је Партизан, како се игра за Партизан.
- Давао си праве савете у право време. Куповао књиге, филмове, карте за позориште… И то све си радио са много посвећености, пажње и љубави. У том тренутку живота сам те гледао чак и као другог оца. Наравно да нећу заборавити ни оне “факултативне” тренинге. Ти тренинзи су били доста тешки и напорни, али си увек био присутан, био си увек ту. Ти и ја сами у Пиониру, на главном терену. Ништа није било боље од тога. Никада ниси часћавао присуством, како си ти волео да кажеш. Не знам да ли сам или нисам успео да будем оно што си ти мислио да ћу бити, али знај да сам дао све од себе и да сам ти неизмерно захвалан на свакој секунди труда који си ми посветио. Сад тек из неке друге перспективе, и другог времена видим колико си ми се безусловно дао. Много ми је жао што нећу моћи да се испричам са тобом макар још једно, онако насамо. Неизмерно сам ти захвалан. Почивај у миру, тренеру.
