"NE ZNAM DA LI SAM USPEO DA BUDEM ONO ŠTO SI TI MISLIO...": Poruka Bogdana Bogdanovića posvećena Vujoševiću rasplakala Srbiju
Čitav dan, ovaj 8. april je obojen u crno. Legendarni trener Duško Vujoševićje preminuo posle borbe protiv teške bolesti, a zbog njega su se javili mnogi bivši košarkaši koji su sarađivali s ovim čovekom, ali i oni koji su igrali protiv njega.
Tokom čitavog dana se očekivala i poruka Bogdana Bogdanovića, kapitena košarkaške reprezentacije Srbije kojeg je i Duško Vujošević napravio igračem kakav je danas.
- Dragi Dule, treneru, danas je najteže naći prave reči kojima bih mogao da opišem tvoju veličinu, lik i delo. Nikada neću zaboraviti naš prvi susret kada si me blagim osmehom pogledao i stegao mi ruku. Osećao sam se toliko uplašeno, a opet uzbuđeno jer ću imati priliku da radim sa tobom. Nisam znao šta me čeka, ali sam ti verovao do smrti. Pokazao si mi kako se gradi ličnost, kako se postaje profesionalac, kako se gradi samopouzdanje, kako se trenira, kako se gradi tim, šta je Partizan, kako se igra za Partizan.
- Davao si prave savete u pravo vreme. Kupovao knjige, filmove, karte za pozorište… I to sve si radio sa mnogo posvećenosti, pažnje i ljubavi. U tom trenutku života sam te gledao čak i kao drugog oca. Naravno da neću zaboraviti ni one “fakultativne” treninge. Ti treninzi su bili dosta teški i naporni, ali si uvek bio prisutan, bio si uvek tu. Ti i ja sami u Pioniru, na glavnom terenu. Ništa nije bilo bolje od toga. Nikada nisi časćavao prisustvom, kako si ti voleo da kažeš. Ne znam da li sam ili nisam uspeo da budem ono što si ti mislio da ću biti, ali znaj da sam dao sve od sebe i da sam ti neizmerno zahvalan na svakoj sekundi truda koji si mi posvetio. Sad tek iz neke druge perspektive, i drugog vremena vidim koliko si mi se bezuslovno dao. Mnogo mi je žao što neću moći da se ispričam sa tobom makar još jedno, onako nasamo. Neizmerno sam ti zahvalan. Počivaj u miru, treneru.
