ПРИЧА НА КОЈУ НИКО НИЈЕ РАВНОДУШАН: Ђорђевић никад није заборавио кад се са трибина орило ,,НЕМА ВЕЗЕ, САЛЕ!"
Српски спорт је имао доста хероја који су оставили дубок траг. Спортиста због којих смо се радовали, будили у зору, дрхтали... Прво име које све ово може да уједини је Александар Ђорђевић. Популарни Сале је имао каријеру од које може да се сними трилогија “Кошаркашки господар прстенова”. Шта може, требало би да се сними, јер је он то заслужио.
Први део филма се дешава у Истанбулу, април 1992. године, тешко време за све који су живели на овим просторима. Ђорђевић погађа тројку уз звук сирене за европску титулу Партизана и од Александра постаје Сале, за све времена, један једини Сале.
Наставак нас води у 1995, из Истанбула у Атину где Сале национале убацује девет тројки и постиже 41 поен за победу Југославије над Литванијом у финалу ЕП.
А, онда, у последњем делу, 1997. у предграђу Барселоне у мечу који је више од живота у репризи Истанбула цепа мрежицу и доноси победу над Хрватском. Југославија касније осваја злато, али то је мање битно.
Срећа за све нас који волимо и ценимо Салета је да ово није сценарио филма, већ један страница из стварног живота човека због којег је Југославија, а касније Србија постала земља кошарке.
Постоји и плакат за филм, сличица Салета са подигнутом заставом који можете да погледате на http://lavalbum.blic.rs/. Албум lavalbum.blic.rs добио је тако још једног спортског хероја. Све их је више, али придружите се и ви Салету. Одвојите минут и поставите своју сличицу у албум навијача. Будите део нечег лепог о чему ћете моћи да причате деци, унуцима, девојкама, пријатељима, комшијама...
По завршетку играчке каријере, Сале је прешао на другу страну - у тренере, али је наставио да ради оно што најбоље зна, да осваја медаље и трофеје.
- Највећа радост и највећа част за једног спортисту је кад слуша химну своју земље као последњу мелодију једног такмичења - рекао је Александар Ђорђевић.
А, слушао је Сале химне и химне, од “Хеј, Словени” преко “Боже правде” до Лав навијачке химне која је премијерно изведена у емисији “Вече код Ивана Ивановића”.
Сале никада није заборавио ни дане када га није ишло, када лопта није хтела у кош. Није ни заборавио скандирање са трибина, “Нема везе, Сале”, “Биће други пут”, “Ти си шампиона”... Навијачи су га често носили, то је и сам рекао више пута, а сада и он жели да помогне другим спортистима да подигну главу када им не иде, да се лавовски боре до краја. Увек постоји други пут, трећи покушај, али не постоје друга застава и химна.
Наши спортисти су заслужили да будемо уз њих, кроз добро и лоше, кроз победе и поразе, кроз осмехе и сузе.
Плакао је и Сале, он то не крије, али сада је време за радост, време је да се подигну навијачки барјаци и запева.