САША ОБРАДОВИЋ У СУЗАМА О ЦВЕТКОВИЋУ: "Десет година чувао Звездину тренерку да у њој буде сахрањен"
Смрт легенде Црвене звезде, Владимира Цветковића, дубоко је потресла спортску јавност, а посебно Сашу Обрадовића. Тренер Црвене звезде, који је своје прве кошаркашке кораке направио управо под будним оком клупских великана на Малом Калемегдану, након утакмице против Цедевите Олимпије је, видно потресен, посветио победу преминулом Цветковићу и открио детаљ који "леди крв у жилама."
Обрадовић је истакао да Цветковића и његову породицу доживљава као сопствену фамилију, нагласивши да су све његове емоције и животни пут нераскидиво везани за црвено-белу кућу.
– Пре свега, победу бих посветио великом Владимиру Цветковићу и изјавио бих саучешће фамилији, али ја себе сматрам том фамилијом. Цео живот, од мојих кадетских дана у Звезди, па до дана данашњег, сва искуства и добре и позитивне и негативне емоције су прошле кроз ту кућу. Ја сам много захвалан целој тој, мојој, фамилији јер их тако сматрам – почео је Обрадовић своје излагање.
Српски стручњак је потом открио да је био уз Цветковића у његовим последњим тренуцима, што му је изузетно тешко пало, иако је професионално одрадио свој посао на терену.
– Имао сам част и да га дотакнем синоћ кад се то догодило, знам да контролишем емоције, али много ми је тешко. Утакмица ми је била у другом плану иако то нисам показао на терену. Отишао је један од највећих звездаша који је икад постојао – рекао је тренер Звезде.
Ипак, оно што је оставило најјачи утисак на све присутне јесте невероватна прича о Цветковићевој љубави према клубу, коју је Обрадовић одлучио да подели са јавношћу.
– Ако бих могао да кажем, извињавам се фамилији ако сам изнео ствар која би требало да се сазна накнадно, али тај човек је 10 година у једној торбици чувао тренерку, чарапе и патике Звездине. Чекајући дан кад ће отићи с овог света, да буде сахрањен у тој опреми. То довољно говори колики је био Владимир. Хвала за све савете, хвала за сву подршку коју сам добио. Нека му је вечна слава. То је оно што могу да кажем – закључио је Саша Обрадовић.