ЦЕЛА АРЕНА БРИСАЛА СУЗЕ: Џокер Илић после победе узео микрофон и овим болним речима о ћерки утишао београдску публику

На спектакуларном борилачком догађају "ФНЦ 23" у Београдској арени, Александар Илић познат као Џокер, показао је зашто важи за једног од најопаснијих српских MMA бораца. У првој рунди нокаутирао је Бразилца Флавија Пину бруталном и технички беспрекорно изведеном комбинацијом – ударац ногом, па директ у браду – што је био крај за противника.

И док је цео регион коментарисао суров финиш, уследио је тренутак који нико није очекивао. Илић је победу посветио својој ћерки Тари, али и отворио болну тему о борби коју води ван ринга – ону за право да буде отац.

- Посвећујем победу својој ћерки Тари, која, надам се, гледа ово. Љубави татина, не заборави, немоћ не постоји, институција, ниједан суд и ниједна особа, која мене може да одвоји од тебе. Моја љубав према теби је јача од свих, воли те тата највише на свету - рекао је Џокер на ивици суза пред препуном ареном.

У наставку је, већ у микс-зони, поделио још личнији део своје борбе - ону са системом.

- Развод брака је нормална ствар. Мени је одузето старатељство, зато што суд каже да дете припада мајци. Ја не тражим да дете буде код мене, ја тражим подељено старатељство. Тражим контакт, редовно виђање и те ствари. Ја кад се појавим на суду као MMA борац, истетовиран цео, ја судији не могу да објасним да сам спортиста. Зато што жене од 60 и кусур година нити разумеју MMA као спорт, нити друго. Секу у корену, а немају представу какав сам отац, колико патим ја и колико пати моје дете. То је све што бих имао да кажем и за то ћу се борити.“

Илићев емотивни иступ још једном је разбио дубоко укорењене нефер предрасуде према MMA борцима. Иако их многи ван ринга доживљавају као насилнике или "дивљаке“, истина је потпуно другачија. Борилачки спортови попут MMA-a захтевају екстремну дисциплину, јак ментални склоп, године тренинга и велика лична одрицања. Управо та посвећеност и контрола говоре о снази личности, а не агресији. Ван октагона, многи од тих бораца су посвећени родитељи, мирни људи и узори – што јавност пречесто заборавља.