CELA ARENA BRISALA SUZE: Džoker Ilić posle pobede uzeo mikrofon i ovim bolnim rečima o ćerki utišao beogradsku publiku

Na spektakularnom borilačkom događaju "FNC 23" u Beogradskoj areni, Aleksandar Ilić poznat kao Džoker, pokazao je zašto važi za jednog od najopasnijih srpskih MMA boraca. U prvoj rundi nokautirao je Brazilca Flavija Pinu brutalnom i tehnički besprekorno izvedenom kombinacijom – udarac nogom, pa direkt u bradu – što je bio kraj za protivnika.

I dok je ceo region komentarisao surov finiš, usledio je trenutak koji niko nije očekivao. Ilić je pobedu posvetio svojoj ćerki Tari, ali i otvorio bolnu temu o borbi koju vodi van ringa – onu za pravo da bude otac.

- Posvećujem pobedu svojoj ćerki Tari, koja, nadam se, gleda ovo. Ljubavi tatina, ne zaboravi, nemoć ne postoji, institucija, nijedan sud i nijedna osoba, koja mene može da odvoji od tebe. Moja ljubav prema tebi je jača od svih, voli te tata najviše na svetu - rekao je Džoker na ivici suza pred prepunom arenom.

U nastavku je, već u miks-zoni, podelio još ličniji deo svoje borbe - onu sa sistemom.

- Razvod braka je normalna stvar. Meni je oduzeto starateljstvo, zato što sud kaže da dete pripada majci. Ja ne tražim da dete bude kod mene, ja tražim podeljeno starateljstvo. Tražim kontakt, redovno viđanje i te stvari. Ja kad se pojavim na sudu kao MMA borac, istetoviran ceo, ja sudiji ne mogu da objasnim da sam sportista. Zato što žene od 60 i kusur godina niti razumeju MMA kao sport, niti drugo. Seku u korenu, a nemaju predstavu kakav sam otac, koliko patim ja i koliko pati moje dete. To je sve što bih imao da kažem i za to ću se boriti.“

Ilićev emotivni istup još jednom je razbio duboko ukorenjene nefer predrasude prema MMA borcima. Iako ih mnogi van ringa doživljavaju kao nasilnike ili "divljake“, istina je potpuno drugačija. Borilački sportovi poput MMA-a zahtevaju ekstremnu disciplinu, jak mentalni sklop, godine treninga i velika lična odricanja. Upravo ta posvećenost i kontrola govore o snazi ličnosti, a ne agresiji. Van oktagona, mnogi od tih boraca su posvećeni roditelji, mirni ljudi i uzori – što javnost prečesto zaboravlja.